Sputnjikovo spinovanje

Većina stanovništva u Srbiji misli da su Rusija i Kina najvažniji ekonomski partneri Srbije. A u stvarnosti dve trećine spoljne trgovine Srbije otpada na Evropsku uniju. I daleko najviše stranih investicija dolazi iz zapadne Evrope.

Mada stotine hiljada Srba rade, studiraju i žive u zemljama Evropske unije – a u Rusiji ili Kini vrlo malo njih – brojni građani Srbije vide u Moskvi i Pekingu najbolje prijatelje njihove otadžbine, dok od EU često ne očekuju ništa dobro. Kako je moguć ovaj rascep između rusofilnih osećanja i stvarnosti? 

Odgovor na ovo pitanje je u uticaju ruskih državnih medija na srpsku medijsku scenu i javno mnjenje, i to ne samo u Srbiji već i u celom zapadnobalkanskom regionu. Pre svega, srpsko izdanje ruskog državnog informativnog portala i radija Sputnjik svakodnevno prikazuje sliku međunarodne situacije, koja ima malo sličnosti sa realnošću.

Prema Sputnjiku su zapadna Evropa i Sjedinjene Američke Države osuđeni na propast, dok zemlje kao što su Rusija i Kina širom sveta sve više jačaju svoj uticaj. Prema uverenju ruskog medija za inostranstvo uzrok je u tome što su društveni i ekonosmski sistemi Rusije i Kine potpuno nadmoćni u odnosu na one na Zapadu.

Besplatni „sadržaji" iz Moskve

Sputnjik prezentuje tu sliku sveta iz godine u godinu, a brojne srpske redakcije te sadržaje preuzimaju jedan na jedan, bez bilo kakvog kontekstualizovanja. I u Srbiji mediji pate od hroničnog nedostatka novca. Tako su besplatni izveštaji Sputnjika izuzetno poželjni. Postepeno takvi izveštaji formiraju kod građana sliku sveta koja je više virtuelna nego realna. I mnogi zapadnobalkanski političari sa blagonaklonošću posmatraju materijal ruskih državnih medija – pored Sputnjika je to i RT (do 2009 Russia Today). Naime, društveno-politički sistem vrednosti koji se tamo predstavlja odgovara njihovim političkim idealima: Država koju vode jaki lideri, igra dominantnu ulogu u svim oblastima.

"Sistem Putin" kao alternativa krizi Zapada

“Sistem Putin” je očito služio i služi mnogim političarima iz Jugoistočne Evrope kao uzor. Primeri su Viktor Orban (Mađarska),  Nikola Gruevski (Severna Makedonija), Bakir Izetbegović i Milorad Dodik (Bosna i Hercegovina), Janez Janša (Slovenija) ili Aleksandar Vučić (Srbija). Oni su otvoreno ili indirektno izražavali divljenje za predsednika Rusije.

Ruski državni mediji slikaju Zapad u najmračnijim tonovima – prema njima su kapitalizam i njegove berze pred krahom, široke narodne mase su osiromašile, većina ljudi je izgubila poverenje u zapadni sistem kao i u njegove političare i medije. Nasuprot tome, u Kini i Rusiji privreda cveta, tamo su stvorena zadovoljna i bogata društva, koja su zbog toga zahvalna svojim političkim liderima. 

Sputnjikova matrica

Stalnoi emitovanje ovakvog sadržaja dovelo je do toga da su srpski mediji godine 2020. imali mnogo više negativnih nego pozitivnih izveštaja o Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Rusija i Kina se, potpuno suprotno, hvale do neba. Skoro da nema kritičkih ili negativnih izveštaja.

Sputnjikovi prilozi ponavljaju kao refren da Srbija može očekivati samo loše stvari od Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država. Posledično, u srpskim bulevarskim novinama pojavljuju se na naslovnim stranama tobožnja nastojanja Zapada, da uklone sa vlasti predsednika Srbije Vučića. Zašto bi Zapad uklanjao Vučića, kada i Brisel i Vašington u njemu vide najvažnijeg partnera za reforme koje predstoje Srbiji i Zapadnom Balkanu? Sputnjikova matrica je jasna: Nema razdvajanja vesti od komentara. Izvori se koriste veoma selektivno. Ne teži se iscrpnoj informaciji. Cilj je mnogo više da se izveštavanjem dokumentuje i dokaže, da je moskovsko shvatanje sveta ispravno.

Pored toga, podgrevaju se međunacionalni sporovi na Balkanu, pri čemu se Sputnjik bezuslovno stavlja na srpsku stranu. Dugi niz godina Rusija se trudi da spreči integraciju Balkana u evroatlanske strukture.  Nakon što je Moskva pretrpela poraz kada su Crna Gora i Severna Makedonija primljene u NATO, sada se usredsredila na Srbiju i Srbe u Bosni i Hercegovini.

Mada EU potpomaže Srbiju i druge zapadnobalkanske zemlje milijardama evra, iako je tamo prisutna sa armijom stručnjaka i diplomata, skoro da nema čime da se suprotstavi moćnom ruskom propagandnom aparatu. Ako Brisel i u budućnosti ništa ne preduzme kako bi sopstveni učinak učinio dostupnijim svesti stanovništva i kako bi istakao prednosti vezivanja za Zapad, Evropska unija će se tamo boriti na izgubljenim položajima. Naime, Moskva je sa svojim medijskim instrumentima „meke moći“ odavno osvojila srpska srca.

Tomas Braj je bio dugogodišnji dopisnik DPA (Deutsche Presse-Agentur) sa Balkana. Trenutno drži predavanja sa zapadnobalkanskom tematikom na nizu nemačkih univerziteta. Avgusta 2021. je po nadudžbini nemačke Fondacije Fridrih Nauman, bliske nemačkim liberalima, izradio studiju „Ruski mediji na Balkanu. Studija slučaja: Kako moskovska propaganda utiče na Srbiju“. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu