Sporna politika prema useljenicima

Nakon što je deo sadržaja iz predloga predsedništva Hrišćansko-socijalne unije (CSU) dospeo u javnost, generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Peter Tauber distancirao se od sestrinske stranke iz Bavarske. On je na Fejsbuku napisao da smatra da nije zadatak politike i političara da ljudima pripisuju da li da kod kuće govore latinski, klingonski ili hesenski jezik. Tauber se na taj način pozvao na odlomak iz predloga CSU na temu imigranti u kome je pisalo: „Onaj ko trajno želi da se nastani i živi u Nemačkoj, trebao bi da se obaveže da u javnom prostoru, ali i u krugu porodice govori nemački jezik“.

Za razliku od Taubera, njegov stranački kolega Volfgang Bosbah, je na predlog CSU reagovao sa razumevanjem. U listu „Bild am zontag“ on je rekao da je znanje nemačkog jezika od presudnog značaja za integraciju. „Zato je važno da se kući s decom govori nemački“. Ipak, CSU je naknadno svoj predlog razvodnila. Sada se navodi da je samo reč o „želji da se useljenici motivišu da u svakodnevnom životu govore nemački“.

Konzervativni useljenici šansa za CDU

Useljavanje i integracija su teme koje su pokazale koliko su zapravo demohrišćani nejedinstveni. „Konzervativno krilo CDU je pre svega to koje pokušava da potisne realnost“, smatra Tilman Majer. Ovaj politikolog sa bonskog Univerziteta smatra da se poslednjih godina malo toga promenilo i da CDU u nije spremna da zaista prihvati realnost u tom pogledu u Nemačkoj.

To je veliki gubitak za demohrišćane, upozorava Majer, tim pre što je veliki broj imigranata muslimanskog porekla u stvari konzervativan i mnogo bolje se uklapa u svetonazore CDU/CSU nego one socijaldemokrata (SPD). Demohrišćani bi te birače mogli jednostavno da pokupe. „Kada bi im pošlo za rukom da pokažu konzervativnu orijentaciju imigranata, bila bi to nova šansa, posebno u odnosu na konzervativno krilo CDU/CSU. Ali da bi se takav vid integracije i realizovao, partijsko rukovodstvo moralo bi itekako da se potrudi“, smatra Majer.

Imigracija ne nailazi svuda na odobravanje

Ako se pogleda sastav poslaničkog kluba CDU, mogu se nazreti signali koji vode ka približavanju temi useljavanje. Na izborima za Bundestag u septembru 2013, osam mesta u parlamentu osvojili su poslanici koji potiču iz useljeničkih porodica. Do tada je time mogao da se pohvali samo jedan poslanik te stranke. „I činjenica da se generalni sekretar nedavno na jednom kongresu susreo sa predstavnicima imigranata, spada u novi trend otvaranja“, smatra Tilman Majer. „To pokazuje da se CDU/CSU ipak otisnula u pravcu novih obala, i da počinje da smanjuje razlike koje su u redovima demohrišćana bile veoma uočljive“.

Međutim, takvo pomeranje ne nailazi svuda na odobravanje. „Postoji leva, ali postoji i konzervativna struja u CDU. Ta druga još uvek ima problem da se ozbiljno suoči sa temom useljenici u Nemačkoj. Što su članovi stranke stariji, to taj problem više upada u oči.“

Konzervativno krilo ponovo u centru pažnje

Do početka prošle godine to nikome nije zadavalo brige. Konzervativno krilo demohrišćana gubilo je na uticaju. A onda se pojavila stranka još desnije orijentacije od demohrišćana – Alternativa za Nemačku (AfD). Ona je bila kao melem za one kojima su demohrišćani postali suviše liberalni po pitanju useljevanja i integracije. To je odjedanput konzervativni deo CDU stavio u fokus stranačkog rukovodstva. „Ako ojačaju konzervativne snage unutar CDU, to će značiti da neće biti mogućnosti da se pridobiju snage van te stranke“, smatra Tilman Majer.

U govoru povodom kandidature sa generalnog sekretara CDU u aprilu ove godine, Peter Tauber je najavio da Hrišćansko-demokratske unije želi da bude „unija useljenika“. Osam meseci kasnije, na Kongresu CDU u Kelnu, o imigrantima se govori u dve varijante: kao o dobro obrazovanoj radnoj snazi, ali i kao o potencijalnim teroristima.