Sporna odluka o ponovnom prebrojavanju glasova u RS?

Naredbi CIK-a o ponovnom brojanju glasova za nivo predsednika RS, nije prethodilo objavljivanje preliminarnih rezultata a tajming koji je izabran nije jasan ni ljudima bliskim članovima komisije.

“Izbori su održani 2. oktobra. Održani su jedni, pa drugi protesti opozicije. Ukoliko je postojala sumnja, zašto nismo doneli odluku nakon tri-četiri dana, a ne sada na 98 odsto obrađenih listića. Zašto nismo išli sa tim na 60 odsto obrađenih glasova”, pita se i naš izvor iz Centralne izborne komisije, koji je od početka uključen u ceo proces, naglašavajući da je i tada bio dostupan dokazni materijal koji je sada osnov za naredbu.

Prema Izbornom zakonu, da bi rezultat sa svakog biračkog mesta bio validan, vrše se dva kontrolna unosa rezultata u bazu podataka. Ukoliko se prvi i drugi unos ne mogu “sravniti”, kontrolor traži od CIK-a da izda naredbu da se vreća sa glasačkim listićima za taj nivo otvori, da bi se izvršilo kontrolno brojanje. Međutim, član zakona na koji se poziva CIK u naredbi za ponovno brojanje glasova, uopšte se ne odnosi na ponovno brojanje glasova.

“Centralna izborna komisija BiH koordiniše, nadgleda i reguliše zakonitost rada svih izbornih komisija i biračkih odbora u skladu sa ovim Zakonom”, glasi član zakona na koji se CIK poziva, zbog čega je jedan član CIK-a bio protiv ove naredbe.

Promena preko vikenda

“Redosled bi bio da prvo rešimo sve prigovore i žalbe, pa nakon što CIK utvrdi i objavi izborne rezultate, tek tada idu zahtevi za novo prebrojavanje. CIK tada može ponovno brojati glasačke listiće u određenim izbornim jedinicama. Na osnovu čega smo se mi odlučili za ovu narednu? Na osnovu prigovora koje nismo obradili. Ni po jednoj žalbi još nismo doneli rješenja, a donosimo narednu o ponovnom prebrojavanju”, rekao je na sednici CIK-a hrvatski član Vlado Rogić.

Zanimljivi su i stavovi članova CIK-a koji su podržali odluku, a u čijem je obrazloženju navedeno da bi “dokazni postupak dugo trajao” ukoliko bi se uvažile sve primedbe koje su do sada pristigle.

Samo pre tri dana, na pres konferenciji u Sarajevu, svi članovi CIK-a su bili izričiti da su prigovori i žalbe moguće tek nakon objavljivanja rezultata izbora.

“Zahtev za ponovnim brojanjem glasova je u ovoj fazi preuranjen”, rekla je tada članica CIK-a Vanja Bjelica-Prutina. Tri dana kasnije, na sednici CIK-a, zauzela je drugačiji stav.

“Dakle, vršimo ponovno brojanje radi pravilnog objedinjavanja, što je preduslov za utvrđivanje i objavu rezultata”, rekla je juče (10.10.) Bjelica-Prutina, iznoseći stav zašto bi trebalo doneti odluku o ponovnom brojanju glasova.

Odluke treba donositi u što kraćem roku, ali na osnovu jasnih dokaza, poručuje bivši član CIK-a Vehid Šehić.

“Ja vam govorim kako je po zakonu. Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, politički subjekti mogu da ulože prigovore za koje imaju materijalne dokaze, da se sumnja na prevare. Nakon toga je CIK dužan da preduzme radnje po službenoj dužnosti, ukoliko kroz proveru utvrdi nepravilnosti”, kaže Šehić, navodeći da nakon toga subjekt ima pravo da uloži žalbu na Sudu BiH.

Karta za priču o nezavisnosti

Žalbu je već spremio SNSD, čiji lider i kandidat za predsednika Milorad Dodik, najavljuje i druge odgovore. Tvrdi da je odluka CIK-a koordinisana sa međunarodnom zajednicom, da nije problem ponovno brojanje glasova, već što CIK to ne radi u skladu sa zakonom.

“Kako je moguće da za je tri ostala nivoa sve ok, a da ovom za predsednika RS nije ok. SNSD je partija koja je dobila volju naroda”, rekao je Dodik, ponovo pokrenuvši pitanje nezavisnosti.

“Ova odluka CIK-a mogla bi značiti da će RS vrlo brzo doneti odluku o svojoj nezavisnosti”, rekao je Dodik.

Za razliku od njega, opozicija u RS je zadovoljna odlukom CIK-a i veruju da će pravna država da opstane.

“Toliko neregularnosti, materijalnih dokaza i prijava, dovelo je do ovakve odluke CIK”, kaže Jelena Trivić, kadidat opozicije za predsednika RS.

Odlukom CIK-a, zadovoljan je i visoki predstavnik u BiH, Kristijan Šmit.

“OHR podržava Centralnu izbornu komisiju BiH u nastavku profesionalnih i objektivnih aktivnosti na utvrđivanju i potvrđivanju izbornih rezultata. Nezavisna istraga navoda o izbornim prevarama je ključna kako bi se osigurao integritet izbornog procesa”, saopštili su iz OHR-a.

Prvi ovakav slučaj

Odluku Centralne izborne komisije BiH da naredi ponovno brojanje glasova za jedan nivo vlasti, u ovom slučaju predsednika RS, nije moguće uporediti sa nekom prethodnom, jer je ovo prvi takav slučaj u BiH.

Najbliže tome bili su izbori 2010. kada je CIK doneo odluku o ponovnom brojanju nevažećih glasova za srpskog člana Predsedništva BiH, kojih je bilo oko deset procenata. Sve žalbe političkih subjekata za ponavljanjem brojanja na svim nivoima odbijene su, a CIK je tada doneo odluku po službenoj dužnosti, nakon što je saopštio preliminarne rezultate.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.