Socijalisti očigledno ne žele na vlast

Izborom Benoa Amona, francuski socijalisti su, međunarodno gledano, u trendu. Oni su se, baš kao i levo krilo Demokratske stranke u SAD s Bernijem Sandersom i Laburistička stranka u Velikoj Britaniji sa Džeremijem Korbinom – protivno političkom razumu – odlučili za čistu doktrinu. I francuski socijalisti žele ponovo da sanjaju: o političkoj budućnosti koja donosi radikalnu preraspodelu dobara i opraštanje od tržišne privrede.

Amonove ideje stižu u nezgodnom trenutku

Borba za politička načela koja je proteklih godina delila francuske socijaliste i predsedniku Olandu dalekosežno onemogućila da vlada, sada je izborom Benoa Amona odlučena: stranka žestoko maršira ulevo. Amon, recimo, propagira porez na robote (koji se uvode umesto radnika) i bezuslovni osnovni lični dohodak za sve. To se izrazito slaže sa francuskom čežnjom da država čoveka sveobuhvatno obezbedi. Kandidat je u principu kandidat na dobrom putu – samo što njegove ideje dolaze deset do petnaest godina prerano.

Francuska privreda koja je i dalje slabo konkurentna, dugo neće biti u tolikoj meri automatizovana da bi taj radikalni način preraspodele bilo moguće finansirati. Francuska privreda i dalje trpi zbog strukturalnih slabosti, previše se oslanja na neke velike industrije i preteranom regulacijom i dalje guši formiranje srednjeg preduzetništva koje u principu nosilac inovacija i napretka. Tržište rada se, nakon pet godina vladavine socijalista, paralizovalo kao nikada pre.

Socijalisti u Francuskoj na mestu vladajuće stranke nisu uspeli da urade ono što su postigle nemačke socijaldemokrate: Francuzi nisu uspeli da preglomaznu socijalnu državu pretvore u sistem koji funkcioniše i da uvere građane da je taj put razuman.

Opraštanje od odgovornosti vlade

Odlukom o jakom skretanju ulevo, francuski socijalisti opraštaju se od pozicije vladajuće stranke. To je kraj dvostranačkog političkog sistema u kojem su se konzervativci i socijalisti naizmenično smenjivali na vlasti. Ispitivanja javnog mnjenja predviđaju da bi Benoa Amon na predsedničkim izborima ovog proleća mogao da osvoji manje od deset odsto glasova. Ali njegova stranka više želi da izoštri sopstveni levičarski profil, nego da zadrži šanse za formiranje sledeće vlade, pa makar i samo teoretski. Ona dobrovoljno odlazi u političku pustinju, s neodređenom nadom u obnovu njenih ideala u budućnosti.

Pri tom je od tog puta morao da ih ohladi pogled na Veliku Britaniju i beznadežno stanje u kome se nalazi tamošnja Laburistička stranka. Njihove šanse za pobedu pale su na najniži nivo ikada. Ali čak ni to što su nemačke socijaldemokrate odabrale drugi put i izborom Martina Šulca ponovo izabrale čoveka centra, na francuske stranačke stratege očigledno nije ostavilo utisak.

Slobodan prolaz za Emanuela Makrona?

Konstelacija snaga uoči izbora u Francuskoj se izborom Benoa Amona iz temelja promenila. Ulogu u tome igra i nedavno oslabljena pozicija u kojoj se nalazi Fransoa Fijon, koji, otkako je izbio skandal oko zaposlenja njegove supruge Penelope, mora da se bori za imidž politički čistog čoveka. U ispitivanjima javnog mnjenja, sve ka vrhu se sve više probija nezavisni kandidat Emanuel Makron, koji bi sa svojim reformskim kursom, prijateljski nastrojenim prema Evropi i ekonomiji, čak mogao da ima šanse i da pobedi Marin Lepen – i to navodno u prvom krugu izbora.

Brojni komentatori u Francuskoj očekuju da će se sada poznati socijalisti staviti na Makronovu stranu, jer u stranačkoj bazi smatraju da je veliki iskorak ulevo – pogrešan. Tri meseca uoči izbora, čini se da je odluka još uvek otvorena. Ali 80 dana je u politici dug period, kako to pokazuje i vrlo brzi uspon i isto tako brzi pad Fransoa Fijona. Do prvog kruga izbora koji se održava krajem aprila, može da se dogodi još mnogo toga. Trka je napeta, rezultat se ne može predvideti, a opklade se ne preporučuju.