Smrt će biti sve skuplja

Već godinu dana u Hrvatskoj traje liberalizacija tržišta pogrebnih usluga, ali odnedavno zakonodavac žustro priprema i dodatne mere. Nacrt izmene Zakona o komunalnoj delatnosti (ZOKD), naime, cilja na izbacivanje pogrebnih preduzeća koja su u vlasništvu lokalnih samouprava sa tržišta – u korist privatnih preduzetnika. Tačnije, komunalna preduzeća ostala bi samo nadležna za obavljanja ukopa i održavanje infrastrukture groblja. Privatnici bi dobili ekskluzivno pravo na unosnije poslove: prevoz pokojnika, opremanje sahrane, vajarske i cvećarske radove…

Navodni smisao liberalizacije jeste pojeftinjenje usluga za građane, kao i podizanje njihovog kvaliteta. A poznato je da je reč o itekako skupoj potrebi. Narod se zato šali da „sa takvim cenama više ne smeš ni da umreš“. Ali dok određeni nivo otvaranja tržišta može da doprinese pojeftinjenju sahrane i drugih usluga, ukazuje se i na niz problema. Izbacivanje javnih preduzeća sa tržišta moglo bi lako da prouzrokuje poskupljenje, uz pad kvaliteta.

U Briselu krematorijum i restoran

Sindikat Istre, Kvarnera i Dalmacije (SIKD) zato je nedavno uputio javno upozorenje Vladi da predviđeni zakon preti opstanku komunalnih preduzeća zbog gubitka velikog dela prihoda, kao i zbog otpuštanja radnika. O tom problemu za DW govori Petar Bilobrk, direktor javnog groblja i pogrebnog preduzeća Lovrinac iz Splita, koji je takođe i šef Grupacije održavanja groblja pri Hrvatskoj privrednoj komori. On smatra da se u ovom slučaju uopšte ne radi o slobodnijem tržištu.

 - pročiatjte još: Život i smrt u pečalbi, grob u domovini

„Pojam liberalizacija podrazumeva slobodu rada pod jednakim uslovima kao što su minimalni tehnički uslovi, osposobljeno ljudstvo, odgovarajuća oprema i slično. A ovde se radi o potpunoj diskriminaciji“, tumači Bilobrk, s obzirom da se trgovačkim društvima ispred jedinica lokalne samouprave (JLS) zabranjuje dalji rad.

Bilobrk smatra da bi bilo protivustavno ukoliko bi se prošlogodišnji Zakon o pogrebnoj delatnosti stavio van snage. Direktor Lovrinca kaže da u Briselu, u srcu zakonodavstva EU, u sklopu krematorijuma Intercommunale čiji je vlasnik lokalna samouprava postoji i restoran. „To baš i nije kompatibilna delatnost, ali njima je to dozvoljeno i normalno. A nama bi navodno po direktivi EU trebalo da se zabrane i strogo kompatibilne delatnosti“, ističe Petar Bilobrk.

„San svake mafije“

Sa druge strane, navodni diktat EU, pod uticajem privatnih lobija, objašnjava nam Bruno Bulić, predsednik SIKD-a koji je prvi i reagovao na loše efekte novog zakona, s obzirom da u članstvu tog sindikata ima dosta radnika iz ovog sektora.

„Reč je isključivo o preporuci, ali mnogo zemalja EU to uopšte nije poslušalo. Naše vlasti ipak postupaju kao da ovde baš niko ne čita akte EU. Ali bitni su motivi udruživanja današnje HDZ-ove većine, i jučerašnje SDP-ove koja je započela sa ovim. Komunalne firme se izbacuju iz ravnopravne utakmice, da svojim cenama više ne bi sprečavale privatnike u poskupljenju usluga“, kaže Bulić za DW.

Predsednik SIKD dodaje da se u delatnosti prevoza pokojnika, prema njegovim saznanjima, od proleća prošle godine već razvija koruptivni ambijent: „To nije naša specifičnost, nego je san svake mafije u svetu da se toga domogne. Zna se da ona cilja prvenstveno na biznis sa otpadom ili sekundarnim sirovinama, pijacama i pogrebnim uslugama. Naša politička bina je idealna za njen razvoj, a pritisak sam i sam osetio, preko Hrvatske obrtničke komore, dok sam se 2015. protivio izmenama zakona.“

Zabrinuti i privatnici

Razlika u cenama pogrebnih usluga i proizvoda između javnog i privatnog sektora još uvek nije preterano velika. Štaviše, i dalje je naglašenija ona između cena u većim i manjim sredinama u Hrvatskoj.

Na primer, drveni krstovi u privatnom preduzeću Pokop iz Zagreba koštaju između 27 i 33 evra, a takođe privatni Fermal iz Barbana u Istri naplaćuje ih od 20 do 26 evra. Javno preduzeće Usluga iz Poreča, prema cenovniku na internet-stranici, krstove prodaje od 14 do 24 evra. Prevoz pokojnika koštaće pola evra po kilometru u Fermalu, dok Usluga naplaćuje fiksnih 17 evra na gradskom području.

Mladen Filipović, vlasnik Fermala, nipošto ne spada u eventualne krugove o kojima tako oštro govori sindikalista Bulić. „Možda je u većim gradovima drugačije, možda je tamo nekome i dobro tržište koje predviđa novi zakon. Ali, u manjim sredinama, barem ovde gde mi poslujemo, javni i privatni sektor se dobro upotpunjuju“, kaže on.

„Međutim, brine me perspektiva u kojoj će javna preduzeća ostati, recimo, na onih svega nekoliko fizičkih radnika koji moraju da nose kovčeg i za koje treba smisliti kako da budu plaćeni u novim okolnostima“, dodaje Bulić. „Ne bi valjalo da se to ne plati skupljim cenama na samom groblju.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android