Smrt ispred ruske ambasade: diplomata ili špijun?

Berlinski policajci koji čuvaju rusku ambasadu, otkrili su tog utorka 19. oktobra nešto posle sedam časova ujutro, beživotno telo – odmah pored ulaza u konzularno odeljenje, na trotoaru ulice Berenštrase. Čovek je očigledno izbačen kroz prozor. Reanimacija je bezuspešno pokušavana. Imao je 35 godina.

Muškarac je bio akreditovani ruski diplomata i oko dve godine je bio stacioniran u Berlinu kao „drugi sekretar ambasade“. Prethodno je bio na službi u drugim zemljama, između ostalih i u Austriji. Pošto je imao diplomatski imunitet, berlinska policija nije smela da sprovodi dalju istragu. Njegovi posmrtni ostaci već su prebačeni u Rusiju, a ambasada je saopštila da se radi o „tragičnoj nesreći“ i da svaku spekulaciju smatra „pogrešnom“.

Bez dokaza o vezama s tajnim službama

Ali, slučaj i dalje intrigira nemačke službe. Smrt diplomate bila je tema i tokom predstavljanja nedeljnog izveštaja o stanju tajnih službi u kancelarskom kabinetu, Kancleramtu. Moguće je da je diplomatski status tog čoveka bio samo paravan, a da se u stvari radilo o ruskom špijunu.

U svakom slučaju, otac diplomate je visokorangirani službenik ruske obaveštajne službe FSB. On, kako se navodi, vodi odeljenje koje je, između ostalog, zaduženo za progon, čak i ubistva terorista, kao i deklarisanih neprijatelja države i ustava. Nemačke službe bezbednosti polaze od toga da sin, koji je pronađen mrtav u Berlinu, nije pod prisilom radio za FSB.

Kako se saznaje iz bezbednosnih krugova, do sada nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili da je taj diplomata u Nemačkoj bio aktivan po nalogu FSB. Takođe, ništa ne ukazuje na to da je imao veze s ubistvom Čečena u egzilu u malom Zoološkom vrtu u Berlinu u leto 2019. No, nije isključeno da je čovek radio za neku drugu rusku tajnu službu.

Legalna i ilegalna rezidentura

Diplomatska predstavništva, dakle ambasade i konzulati, tradicionalno su baze obaveštajnih službi i to potpuno zvanično, To zna i svaka zemlja domaćin. Stručni termin za to je „legalna rezidentura“, odnosno legalno predstavništvo tajne službe u inostranstvu.

Gotovo svaka država koja u Nemačkoj ima svoju ambasadu, pored diplomata akredituje i zvanične predstavnike svojih službi bezbednosti. Ti obaveštajci često su osobe za kontakt sa nemačkim službama, poput Službe za zaštitu ustavnog poretka i Savezne obaveštajne službe BND. I ruske službe imaju takvu osobu za kontakt.

Pored njih, često postoje i drugi obaveštajci, koji nisu prijavljeni kao takvi, već prerušeni u diplomate. Upravo u slučaju Rusije bi taj broj kamufliranih špijuna trebalo da bude prilično veliki. Pretpostavlja se da četvrtina diplomatskog osoblja špijunira za tajnu službu za unutrašnjost FSB, za inostranstvo SVR ili vojnu tajnu službu GRU.

Diplomatski status te špijune u Nemačkoj štiti od krivičnog gonjenja, ali su oni ipak na oku kontrašpijunaže nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka. Praćenje agenata, prisluškivanje njihovih telefona i nadgledanje pošte već godinama je svakodnevni posao nemačkih čuvara ustavnog poretka.

I Rusija kupuje poverljive informacije

Kao rezultat toga, mnoge osobe su upale u oči, hapšene su pa i osuđivane jer su bile aktivni doušnici ruskih obaveštajnih službi ili su to samo nameravali da budu. Pre nekoliko godina je, na primer, jedan saradnik BND-a pokušao da Rusima proda tajne interne podatke svoje službe. Ponudu je poslao mejlom na ruski generalni konzulat u Minhenu.

Rusi nisu odgovorili, ali je do informacija došla Služba za zaštitu ustavnog poretka. Na kraju se ispostavilo da je taj čovek iz BND-a i ranije prodavao službene tajne američkoj obaveštajnoj službi CIA.

U leto 2017. saradnik firme koja je bila zadužena za održavanje električnih uređaja u Bundestagu, poslao je pismo Ruskoj ambasadi u Berlinu. Pismo, bez adrese pošiljaoca, bilo je adresirano na ruskog vojnog atašea. Služba za zaštitu ustavnog poretka presrela je poštu i u pismu otkrila CD sa 385 dokumenata u PDF-formatu sa nacrtima zgrade nemačkog Bundestaga, informacijama o kancelarijama i drugim prostorijama.

U junu je Državno tužilaštvo naložilo da se uhapsi saradnik Univerziteta u Augsburgu, koji je navodno bio izvor ruskoj tajnoj službi. Taj 29-godišnji naučni saradnik osumnjičen je da se najmanje tri puta sastajao s jednim ruskim agentom i da mu je predao informacije Univerziteta. Za to je, kako se navodi, dobio novac. Njegova advokatkinja to negira i tvrdi da je on jednom svom ruskom poznaniku predao informacije koje su javno dostupne.

Kada je taj čovek uhapšen, bio je prisutan i navodni šef agenata iz ruskog generalnog konzulata u Minhenu. Rus je policajcima pokazao svoj diplomatski pasoš, tako da su oni morali da ga puste.

Bez dozvole za vrbovanje

Pomno praćenje špijunskih aktivnosti koje se, prema Službi za zaštitu ustavnog poretka, obavljaju iz ambasada i konzulata, dugotrajan je i mukotrpan poduhvat za sve, pa i nemačke službe bezbednosti. Ako se zaista želi da se sazna šta se dešava među špijunima u diplomatskim predstavništvima, morali bi da se vrbuju izvori u ambasadama, ukazala je Služba za zaštitu ustavnog poretka nakon Snoudenovih otkrića o špijunskim akcijama američke tajne službe NSA. Ali za to, međutim, nemačka savezna vlada već dugo nije dala zeleno svetlo.

tagesšau/ss

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.