Smrt i beda u pograničnom pojasu

Imao je samo 19 godina. Sahranjen je u skromnoj ceremoniji u seocetu Bohonjiki u blizini graničnog prelaza Kužnjica. Mesto na kojem počiva Ahmad el Hasan je pravi istorijski kuriozitet. U 17. veku su se tu naselili muslimanski Tatari. Samo nekolicina ih danas živi tu, ali su osećali obavezu da Ahmada sahrane kao jednog od svojih.

„On je bio čovek, musliman, još vrlo mlad, i mora mu se obezbediti dostojanstvena sahrana“, kaže predsednik mesne zajednice Maćej Ščesnovič. Sada se njegov grob nalazi na seoskom groblju Bohonjki, hiljadama kilometara udaljen od njegovog rodnog grada Homsa, koji je razoren u sirijskom građanskom ratu. To je usamljeno mesto sa kojeg se vidi niz breza i šuma koja liči na onu u kojoj je Ahmad izgubio život.

-pročitajte još: Tvrđava Evropa ojačava zidove, možda i bukvalno

„To je tragedija“

Mladi Sirijac je krenuo iz izbegličkog kampa u Jordanu, jer je na društvenim mrežama, kao i mnogi njegovi sunarodnici, pročitao da se preko Minska može lako stići u Evropsku uniju. Hteo je da u Evropi nastavi školovanje i da dobije šansu za bolji život. Lukašenkov režim je sistematski širio te dezinformacije i posledice su poznate: hiljade izbeglica su pošli tim putem, pre svega iz kurdskih područja u Iraku, iz Sirije i Avganistana.

Ahmad je umro krajem oktobra, zajedno sa jednim iračkim Kurdom, kada su obojica pokušala da pređu granicu preko ledene reke Bug. Ne može se potvrditi da su ih beloruski graničari prinudili da krenu u tom pravcu. Ali mnogobrojni izveštaji govore o tome da vojnici prisiljavaju migrante da idu preko bodljikave žice ili kroz šume i močvarna područja duž 400 kilometara belorusko-poljske granice.

U maloj džamiji u Bohonjiki lokalna zajednica se pomolila za Ahmada i potom ga sahranila. Eugenia je očajna zbog situacije u kojoj se na granici nalaze njeni istovernici: „Strašno je da se to gleda, hladno je, smrzavaju se napolju, to je tragično. Naprosto osećam da je to tragedija, ne razumem kako je moguće da se dozvoli da se tako nešto desi“.

-pročitajte još: Belorusija: Nemačka i preti i brine

Bespomoćni pomoćnici

U pograničnom području postoji tiha spremnost da se pomogne. Skupljaju se topla odeća i hrana. Ali samo nekoliko volontera poljskih humanitarnih organizacija prikriveno rade u tom području. Ne usuđuju se da uđu u zabranjenu zonu, da ih pogranična policija ne bi uhapsila. U tajnim noćnim akcijama daju humanitarnu pomoć samo onim migrantima koji su u stanju da mobilnim telefonom pošalju svoju lokaciju – kada su već kilometrima udaljeni od same granice.

„Prvo što graničari urade jeste oduzimanje mobilnih telefona od migranata“, kaže Agata Kolođej koja radi za humanitarnu organizaciju „Iskupljenje” (Ocalenie). Ona je umorna i frustrirana zbog toga što vlasti čine sve da joj otežaju posao. Kaže da sve to izaziva snažne emocije, jer je stalno suočena sa tim koliko su ljudi koji žele da pomognu ustvari bespomoćni.

Ilegalno prinudno vraćanje

„Ponekad ljude snabdevamo potrepštinama noću u šumi, a kada posle toga naiđu na granicu, odmah ih vraćaju na belorusku stranu. Sretali smo izbeglice koji iza sebe imaju šest ili sedam prisilnih vraćanja sa granice i još uvek pokušavaju“. Agata je svojim očima videla kako uplakanu ženu sa sitnom decom vraćaju na belorusku stranu, u šumu.  Graničari se nisu smilovali ni na čoveka koji je bio srčani bolesnik pa su ga volonteri odveli u lokalnu bolnicu. „Sledeće noći dobili smo od njega elektronsku poruku sa beloruske strane“, priča Agata. Njen trud je bio uzaludan.

„Sva ta prisilna vraćanja izbeglica su ilegalna i po međunarodnom pravu i po pravnim propisima Evropske unije“, naglašava ona i dodaje da je poljska vlada nedavno usvojila direktivu prema kojoj je takva praksa legalna. Agata smatra da Evropsku uniju nije briga to što se na ovoj granici krši zakon na dnevnom nivou. U noći između ponedeljka i utorka (16.11. i 17.11.) poljska pogranična policija je evidentirala 200 pokušaja migranata da pređu granicu i 29 slučajeva „vraćanja sa poljske teritorije“.

-pročitajte još: Poljska-Belorusija: između cinizma i licemerja

Propagandni rat protiv migranata

U poljskim medijima se migranti predstavljaju kao opasnost za nacionalnu bezbednost, kao ilegalni došljaci preko granice i kao ekonomske izbeglice, koji nemaju šta da traže u Poljskoj i Evropskoj uniji. Javna televizija TVP je u utorak (16.11.) izveštavala ovako: „Šokantne slike iz izbegličkog kartonskog naselja na granici, gde migranti koriste svoju decu da bi izvršili pritisak na Poljsku. Oni duvaju u dečija lica duvanski dim da bi deca plakala“. List Gazeta Polska piše: „Humanitarne organizacije na granici su Putinovo hibridno oružje. Ono se upotrebljava protiv Poljske i šteti bezbednosti zemlje, blokirajući gradnju žičane ograde“. Vlada u Varšavi je upravo najavila da će u decembru početi izgradnja granične ograde prema Belorusiji u dužini od 180 kilometara.

Kšištof Bosak, predstavnik ekstremne desničarske partije „Konfedericja“ piše: „Ne bih migrantima dao toplo ćebe, video sam dvojicu braće kako tuku sopstvenu majku u prisustvu lekara“. On je dodao da su to neprijateljski raspoloženi ljudi koji ne dolaze u Evropu jer su progonjeni kod kuće, već samo hoće u Nemačku.

Podeljeno javno mnjenje u Poljskoj

U desničarskoj poljskoj štampi migrante redovno predstavljaju kao strani remetilački faktor, a ne kao ljude kojima je potrebna pomoć. A vlada u Varšavi čini sve da potkrepi tu sliku. Ona hvali „herojsku pograničnu policiju“, koja po hladnoći obavlja tako tešku službu za otadžbinu.

-pročitajte još: Gde je OEBS u konfliktu s Belorusijom?

Izgleda da je javno mnjenje u Poljskoj na čudan način podeljeno. Više od 50 odsto ispitanika su za mere prinudnog vraćanja izbeglica, ali 60 odsto u isto vreme smatraju da bi migranti morali imati pravo na podnošenje zahteva za azil. Martin Duma, šef agencije za istraživanje javnog mnjenja, objašnjava: „Želimo da imamo izgovor, nećemo da sebe posmatramo kao surove i zle“. To je još lakše jer je u graničnom području nemoguće objektivno izveštavanje.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu