Smeštaj za LGBT izbeglice

Filmon je znao šta ga čeka i da i dalje mora da krije svoj polni identitet. „Kao homoseksualac u Eritreji ne veruješ nikome, samo veoma uskom krugu prijatelja“, kaže 31-godišnji Eritrejac, koji, uprkos tome što se nalazi u Nemačkoj, i dalje ne veruje nikome i želi da ostane u anonimnosti. Njegov zahtev za azilom još nije rešen.

Zatvor zbog poljupca

Traume iz domovine još uvek su sveže. Prva u nizu dogodila se pre desetak godina kada je, zajedno s jednim prijateljem, nakon noći provedene u klubovima, seo u taksi. Neoprezni zbog konzumiranog alkohola Filmon i njegov prijatelj su na zadnjem sedištu počeli da se ljube. Filmon se više ne seća detalja. Zna samo da ih je taksista, umesto kući, odvezao pravo u policijsku stanicu gde, nakon što su pretučeni, smešteni u samice gde su proveli dane i dane. Filmon je ukupno proveo više od godinu dana u raznim zatvorima, gde je od ostalih zatvorenika doživljavao najgora poniženja: nisu mu dali da spava u krevetu, nego na betonskom podu. Redovno su urinirali po njemu.

Homoseksualnost u Eritreji je ilegalna. Filmonov glas postaje sve tiši kako njegova priča odmiče. Pošlo mu je za rukom da se, nakon duge Odiseje, zajedno s jednim prijateljem, domogne Evrope. I na putu ka Evropi Filmon je krio identitet.

LGBT izbeglice žive opasno

Filmonovu sudbinu dele mnoge izbeglice na putu ka Evropi. Homoseksualnost je ilegalna, ne samo u zemljama iz kojih oni dolaze, već i u zemljama kroz koje prolaze. To te osobe čini posebno ranjivim i izloženim dodatnim pritiscima. Međutim, ni nakon dolaska u zemlje u kojima podnose zahtev za azilom, te osobe nisu bezbedne. Udruženje lezbejki i homoseksualaca Nemačke (LSVD) ukazuje na to da je prošle godine od avgusta do decembra zabeleženo više od 90 napada na homoseksualne osobe u izbegličkim smeštajima širom Nemačke. „U izbegličkim smeštajima homoseksualci žive u opasnosti“, kaže Rene Mertens iz LSVD. Mnogi zato radije žive u studentskim stanovima ili drugim povoljnim smeštajima koje im obezbeđuje LSVD. Ali otkako se krajem prošlog leta naglo povećao broj izbeglica koje dolaze u Nemačku, alternativni smeštaj postao je problem. Nemačko udruženje zalaže se da LGBT osobe dobiju poseban tretman, kao što je to slučaj s maloletnim izbeglicama bez pratnje.

Napokon normalan život

Savetovalištu za homoseksualce iz Berlina pošlo je za rukom da organizuje prvi smeštaj za LGBT izbeglice. Štefanu Jekelu iz savetovališta već je promukao glas od silnih intervjua koje je dao ovih dana. Interesovanje medija za prvi LGBT izbeglički dom je ogromno. U zgradi se još obavljaju građevinski radovi, ali se ipak ovih dana prvi stanari useljavaju. Pritisak i potreba za takvom vrstom smeštaja jednostavno je suviše velika. Nakon kuće u Berlinu, trebalo bi da se otvore slični smeštaji širom Nemačke. „Potreba ima svuda“, kaže Jekel.

Filmon još uvek živi u jednom običnom prihvatnom centru za izbeglice negde u saveznoj pokrajini Brandenburg. On nestrpljivo čeka da mu zahtev za azilom bude pozitivno rešen, kako bi napokon mogao da počne normalno da živi. Da pronađe partnera i poljubiti ga u taksiju bez straha da će da završi u zatvoru.