Složen odnos Alžira s pučistima u Nigeru

„Kategorički odbijamo bilo kakvu vojnu intervenciju.“ U televizijskom intervjuu u subotu uveče, alžirski predsednik Abdelmadžid Tebune jasno je izneo stav svoje zemlje o ultimatumu koji je Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (Ekovas) postavila novoj vojnoj hunti u Nigeru.

Vojna intervencija u Nigeru bila bi „direktna pretnja Alžiru“, ocenio je Tebune samo nekoliko sati pre isteka ultimatuma. U slučaju intervencije, „kompletan Sahel bi bio u plamenu“, upozorio je. „Mi smo glavne žrtve. Alžir deli gotovo hiljadu kilometara granice sa Nigerom“, dodao je. Alžir neće koristiti nasilje protiv svojih suseda, rekao je i istovremeno naglasio da bez Alžira „neće biti rešenja“.

Nekoliko dana ranije, alžirska vlada je osudila i puč. Važno je „odmah stati na kraj neprihvatljivom napadu na ustavni poredak“, stoji u vladinom saopštenju. A Mohameda Bazuma oni i dalje smatraju legitimnim predsednikom.

Alžirska dilema

Alžir je u dilemi, što se odražava i na stav prema mogućoj intervenciji Ekovasa, kaže politikolog Hager Ali, koji istražuje autoritarne sisteme i posledice vojnih udara na nemačkom institutu za globalne i regionalne studije. U spoljnopolitičkom smislu Tebune sledi tradicionalno nesvrstani kurs zemlje, kojim se podjednako distancira i od Rusije i od SAD.

Međutim, zbog ruskog agresorskog rata u Ukrajini, taj kurs je teško održati. „Ruski napad promenio je ulogu Alžira – ta zemlja je postala važan dobavljač energije za Zapad.“ Primarni izvozni partneri su zemlje EU, kao i SAD i Kanada. U takvo situaciji je, prema podacima službe za poslovne informacije Nemačka trgovina i invesicije (GTAI), alžirska državna naftna i gasna kompanija „Sonatrah“ u 2022. ostvarila izvozne prihode od oko 60 milijardi američkih dolara – više nego ikad pre. „U tim okolnostima, teško je sprovesti načelo nesvrstanosti, kao što to rade druge zemlje Ekovasa“, kaže Ali.

Pristajanje na intervenciju Ekovasa zaoštrilo bi međutim odnose sa Rusijom. Kurs nove vojne vlade u Nigeru prema Moskvi još je nejasan, ali ruske zastave koje se ponekad mogu videti na skupovima u Nigeru ukazuju na određenu bliskost između vojske i Moskve.

Alžir teško sebi može da dozvoli napete odnose s Rusijom, jer su veze dveju zemalja veoma isprepletene. Više od dve trećine alžirskog oružja dolazi iz Rusije, a ona je i najvažniji partner u obuci alžirske vojske.

„Istovremeno, odluka protiv intervencije Ekovasa takođe nosi rizik od zategnutih odnosa sa Zapadom“, kaže Hager Ali. „Najsigurniji put za Alžir u ovom trenutku jeste da osudi huntu, ali i da jasno ograničiti svoje učešće u eventualnoj vojnoj operaciji.“

Zabrinutost za političku kulturu Sahela

Odnose sa Zapadom dodatno otežava i činjenica da je pozicija Alžira barem delimično bliska vladama koje otvoreno podržavaju pučiste u Maliju i u Burkini Faso. A i vlada Gvineje Bisao izrazila je spremnost da ih podrži. U sve tri zemlje je u poslednje dve godine na vlast došla vojska. U tom smislu, demokratski razvoj Sahela trenutno je zaustavljen.

Nemačka savezna vlada prethodno je pomagala Niger kao jednu od retkih demokratski uređenih zemalja u regionu. Stav Alžira će se verovatno pažljivo pratiti u glavnim gradovima EU, pogotovo zato što se stanje ljudskih prava u samoj toj severnoafričkoj državi nedavno značajno pogoršalo.

Džihadizam i organizovani kriminal

Pitanja alžirske nesvrstanosti s jedne i političke kulture Sahela sa druge strane nisu jedini izazovi s kojima se Alžir suočava. Prema analizi časopisa „Mlada Afrika“, alžirska vlada sa zabrinutošću prati kako sada, nakon Libije i Malija, još jednom susedu preti nesigurnost i nestabilnost. Alžirska vojska i službe bezbednosti već sada se suočavaju s dodatnim pritiskom krijumčara i džihadističkih grupa, navodi časopis.

A tu je i veliki broj ilegalnih useljenika. Prema navodima nevladine organizacije „Telefon za alarm Sahara“, samo između januara i aprila ove godine Alžir je više od 11.000 ljudi vratio u Niger. Te deportacije odvijaju se na osnovu sporazuma o bezbednosnoj saradnji potpisanog u oktobru 2021, a koji predviđa zajedničku akciju protiv džihadista i međunarodnog kriminala. Vojna intervencije bi ionako nesigurnu bezbednosnu situaciju u Sahelu još više pogoršala. „Posledice bi bile nepredvidljive“, kaže Hager Ali.

Ekonomski problemi

Intervencija bi mogla da utiče i na izgradnju planiranog transsaharskog gasovoda Nigerija-Niger-Alžir (NIGAL). On bi trebalo da garantuje bezbednost snabdevanja Evrope plinom iz Sahela. Vrednost projekta procenjuje se na 13 milijardi dolara, čitava gasovodna mreža bila bi duga 4.100 kilometara i trebalo bi da transportuje do 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Osim toga, predsednik Tebune pod ogromnim je pritiskom i u samom Alžiru. Doduše, vlada prihodima od gasa subvencioniše cene hrane, ali to samo donekle ublažava probleme velikog dela stanovništva. Zato Tebune pokušava da poboljša ekonomsku situaciju u zemlji.

„Intervencija u Nigeru to bi mogla da omete“, kaže Ali. „A to nije dobar politički scenario za Tebunea, s obzirom na to da se predsednički izbori održavaju 2024. godine.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.