Slabi izgledi za rešenje krize u Siriji

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer je početkom godine na sastanku tzv. „Prijatelja Sirije“ u Parizu još zračio optimizmom. „Ova, 2014. godina, mogla bi da bude odlučujuća za celokupni region: dogovor o iranskim atomskim programom je nadomak ruke, nazire se i rešenje izraelsko-palestinskog sukoba, a moguć je i kraj krvoprolića u Siriji“, rekao je tada Štajnmajer.

Umereni optimizam

Međutim, nedugo posle toga, govoreći pred nemačkim Bundestagom, šef nemačke diplomatije bio je manje optimističan. „Veoma smo daleko od mirnog rešenja“, rekao je Štajnmajer pred poslanicima. On je doduše priznao da su „vrata za mirno rešenje malo odškrinuta“ nakon što je režim sirijskog predsednika Bašara al Asada pristao na uništavanje hemijskog naoružanja. On je kao razlog za lagani optimizam naveo i deblokadu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Posmatrači su stekli utisak da se Nemačka grozničavo hvata za ta dva skromna uspeha u dugogodišnjem diplomatskom ratu oko Sirije. Zvanični Berlin nada se da će na konferenciji u Montreu doći i do pomirenja zaraćenih snaga unutar sirijske opozicije. Štajnmajer je izrazio „veliko razumevanje“ za umerene snage opozicije koje vode borbu na dva fronta: protiv radikalnih islamista i Al Kaide, kao i protiv Asadovog režima. Zato će se Nemačka, kako je najavio Štajnmajer, i dalje svim snagama zalagati za političko rešenje i podršku umerenoj opoziciji.

Uključiti sve strane

Ali ona već odavno nije jedini faktor na frontu protivnika Asadovom režimu. Rat u Siriji odavno je postao rat u kome se, kroz različite frakcije, za prevlast bore ne samo džihadisti iz čitavog sveta, već i lokalne velesile. Zbog toga je, sa tačke gledišta Berlina, važno da se u razgovore uključe i predstavnici Irana i Saudijske Arabije.

Učešće predstavnika Irana u poslednjem trenutku je otkazano, nakon što je sirijska opozicija zapretila da će bojkotovati konferenciju. Uprkos tome, ima nade da će Iran, koji podržava Asadov režim, pozitivno uticati na razvoj događaja u Siriji. „Rešenje u Siriji moguće je samo ako su svi predstavnici, svih zainteresovanih sila, zajedno za pregovaračkim stolom“, rekao je za Dojče vele Jan van Aken, poslanik nemačke stranke Levica u Bundestagu. Tako bi za stolom trebalo da se nađu ne samo predstavnici Irana i Saudijske Arabije, već i Kurda i Asiraca-hrišćana.

Sirija sa Asadom ili bez njega?

Van Aken se upravo vratio iz sirijsko-turskog pograničnog područja gde se na licu mesta uverio u političke planove Kurda, najveće „manjine“ u tom delu sveta. „Kurdi teže mirnom rešenju i ne insistiraju na sopstvenoj državi, već na nekoj vrsti federalnog rešenja“, rekao je Van Aken koji je istovremeno od Nemačke vlade zatražio da pojača pritisak na Tursku da više otvori pogranični prostor kako bi bio omogućen olakšani protok roba unutar kurdskih područja sa obe strane granice.

Ipak, ni Van Aken nije preveliki optimista kada je reč o današnjoj konferenciji u Švajcarskoj. „Mnogo više od primirja neće biti moguće ostvariti, ali i to je već veliki pomak“, rekao je Van Aken. Nadu da će biti postignuto „bar primirje“ je u razgovoru za Dojče vele izrazio i potpredsednik poslaničkog kluba vladajuće Socijaldemokratske stranke Nemačke (SPD) Rolf Micenih koji je zatražio i jači angažman Nemačke u rešavanju „frustrirajućeg“ stanja u Siriji.

Ali ni on, kao ni mnogi drugi stručnjaci, ne usuđuju se da daju bilo kakve prognoze o tome hoće li se Bašar el Asad zadržati na vlasti i u budućnosti. Na prvoj konferenciji o Siriji 2012, grupa „Prijatelj Sirije“ zaključila je da u toj zemlji „ne može biti budućnosti“ s Asadom na vlasti. Berlin je danas oprezniji kada je u pitanju Asadova budućnost. Demohrišćanski poslanik u Bundestagu Filip Misfelder smatra da se to pitanje mora „relativizovati i korigovati“, s obzirom na to da je Zapad od samog početka „pogrešno procenio“ vojnu snagu Asadovog režima.

Autori: Betina Marks / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković