Sezona lova na vukove

Vuk je zaštićena vrsta prema Bernskoj konvenciji, pa i nemački zakon zabranjuje hvatanje, povređivanje ili ubijanje ovih životinja. U izuzetnim slučajevima nadležna institucija za zaštitu prirode može da izda dozvolu za odstrel, ako, recimo, vuk predstavlja opasnost za ljude.

Zašto političari zahtevaju ubijanje vukova?

Neke nemačke pokrajine kao što je Bavarska pokušavaju da dekretima zaobiđu zakone koji štite vukove. Dozvole za odstrel će biti lakše dodeljivane.

„Vuku ovde nije mesto“, rekao je premijer Bavarske Markus Zeder prilikom posete okrugu Rozenhajm, gde je verovatno vuk zaklao nekoliko ovaca.

Zeder je predstavio svoju direktivu koja se može sažeti u rečenicu: „Jedno zaklano grlo je dovoljno“. Vuk koji usmrti neko grlo na ispaši – može da se ubije. I to ne samo on, već i drugi.

Jer mukotrpna analiza genetskog materijala nije više potrebna. Zeder je rekao da sada vukovi u nekom regionu mogu biti ubijani bez prethodne „beskonačne kriminalističke potrage“ za jednim vukom.

Udruženja farmera aplaudiraju, udruženja posvećena zaštiti životinja glasno negoduju i najavljuju da će pravno osporiti bavarsku direktivu. U Bavarskoj se približava vreme predizborne kampanje i vuk je dobrodošla tema.

Samo 2021. godine izbrojano je blizu hiljadu napada vukova u kojima je povređeno i ubijeno preko tri hiljade grla stoke.

Da li će jednostavniji odstrel rešiti probleme?

Kort Kotršal koji se na Bečkom univerzitetu bavi proučavanjem vukova ne smatra da će jednostavniji odstrel dati rezultate.

On objašnjava da populacija vukova u Evropi raste i da će mladi vukovi i dalje dolaziti. „Za svakog ubijenog vuka, doći će dva nova“, kaže stručnjak.

Kao primer on uzima Francusku, gde se u dogovoru sa Evropskom unijom ubije oko sto vukova godišnje. „Naprosto vršiti odstrel vukova ne smanjuje štetu među stadima na ispaši“, objašnjava on. „Broj zaklanih grla nije se smanjio.“

On vidi razloge u tome što stočari, kada se vrši odstrel vukova, zapostave zaštitu stada, ali i u tome što odstrel narušava socijalno ponašanje vukova koji su skloniji tome da ugrabe grla sa ispaše.

Kako zaštititi stada?

Zaštita stada podrazumeva visoku ogradu sa žicom pod naponom od najmanje 4.000 volta. U mnogim nemačkim pokrajinama država stoprocentno subvencioniše ovakve ograde, ali samo tamo gde postoje stalno naseljeni vukovi.

I naučnici i aktivisti koji se bave zaštitom prirode kažu da je zaštita stada u alpskim područjima mnogo složenija nego u ravničarskim predelima. Na strminama, visoke ograde skoro da nisu moguće.

Jedno od rešenja su snažni ovčarski psi. Mnogi stočari sa njima imaju odlična iskustva. To važi ipak samo za slabije naseljena područja.

Tamo gde postoji veliki broj turista, kao u nekim alpskim područjima, njihovo držanje je problematično. Bavarski savez seljaka smatra da se ne mogu angažovati pastiri i ovčarski psi, pošto psi napadaju sve uljeze kada štite stado.

„Hoćemo li tako nešto u turističkim područjima“, pita Štefan Keler, predstavnik saveza. „Osim toga, ne postoji standard kvaliteta za pse“.

Krivi su „vukovi-imigranti“?

Kotršal smatra da prisustvo vukova može čak pozitivno uticati na stada na ispaši. On navodi primer Nemačke u kojoj odavno ima vukova.

Dok u Evropi raste broj vukova, navodi on, na istoku Nemačke njihov broj stagnira, jer imaju unutrašnju regulaciju gustine naseljavanja. „To znači, vučji čopor čuva svoju teritoriju od pridošlih vukova, drže jedni druge na distanci.“

Stručnjak dodaje da problemi nastaju ako se ne dozvoli formiranje porodičnog čopora.

Prema njemu, vukovi se doseljavaju u Nemačku iz Francuske, gde ih ima 1.000 i iz Italije gde ih je 3.000. „Upravo su to oni vukovi koji upadaju među stada na ispaši.“

dd (br)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.