Savetnik Zelenskog: Vreme je na našoj strani

DW: Gospodine Arestoviču, rat Rusije protiv Ukrajine traje više od tri meseca. Kako ocenjujete situaciju?

Oleksij Arestovič: Rusi su potpuno izgubili „specijalnu operaciju“. Planirane metode i sredstva vođenja rata nisu funkcionisale i zato su prešli na uobičajenu vojnu taktiku – koncentrišu snage i sredstava na uskom delu fronta. To je pokušaj slamanja ukrajinske vojske superiornom artiljerijom i vazdušnim snagama. Ali i to rade veoma loše, uprkos nekim taktičkim uspesima. Rat je mnogo više od bojnog polja, to je složen proces i Rusija u njemu ima određene prednosti.

Jedan od znakova za to jeste debata na Zapadu o tome šta bi značila pobeda Ukrajine u ratu i da li Ukrajina uopšte treba da dobije rat. Pre samo mesec dana na Zapadu su se čuli glasovi da Ukrajina mora da pobedi, a da Rusija mora da pretrpi vojni poraz. Štaviše, Rusija mora da se dovede do stanja u kome više ne može da preti svojim susedima vojnom silom.

-pročitajte još: Pet načina na koje je rat u Ukrajini promenio svet

Postoji i drugi scenario u kojem Rusija ne bi trebalo da pobedi. Tako mnogi zapadni političari ne mogu da zamisle svet u kome Rusija gubi, ali mogu da onaj u kome Rusija ne pobeđuje. To pokazuje da deo zapadne elite nije spreman za tako velika iskušenja, niti je voljan da živi u svetu u kome Rusija gubi. To bi značilo ogromne istorijske promene. Žele da se vrate „poslu kao i obično“.

Da li bi ovaj scenario značio da će se sukob „zamrznuti“ u oblastima u kojima se sada vode borbe?

U oblastima koje drže. Došlo bi do statusa kvo i pregovora. Ali sve sam to već gledao godinu i po dana tokom pregovora u trilateralnoj kontakt-grupi za Donbas. Ne možemo to sebi da dozvolimo. Osam godina se sve pokušavalo, a sve se završilo zauzimanjem naših teritorija sa kojih se potom šalju naši građani i teraju da ubijaju Ukrajince. Baš kao i sada sa „mobilizacijom“ u takozvanim „Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici".

Koja su do sada najveća dostignuća i gubici Ukrajine u ovom ratu?

Što se tiče dostignuća, Rusi su otvorili ofanzivu na devet frontova odjednom. Sada ih je pet. Odnosno, mi smo ih pobedili na četiri, i to bez Lend-Liza (zakon koji je usvojio američki Kongres za brzu isporuku oružja Ukrajini, prim. red), što je totalni ruski gubitak.

Uništili smo ili onesposobili najmanje trećinu trupa. Ruska vojska je zato veoma ograničena u svojim borbenim sposobnostima. Najbolji dokaz za to jeste prikrivena mobilizacija. Koriste stare tenkove T-62 i pokušavaju da regrutuju neke dobrovoljce koje obučavaju nedelju dana, a zatim ih šalju na front. To pokazuje ozbiljan nedostatak kadra. Ukrajinci su pritom potopili i ratni brod „Moskva“, vodeći brod ruske Crnomorske flote. To je naš veliki uspeh.

Najveći gubitak je pad Marijupolja, a pre toga brzo napredovanje ruske vojske sa Krima na jug i zauzimanje Hersona.

-pročitajte još: Severodonjeck: Šta treba znati o opkoljenom gradu u Donbasu

Da li je Ukrajina na početku rata mogla da drži južne regione?

Odnos snaga zaraćenih strana, posebnosti odbrane u stepi, kao i blizina ruskih aerodroma na Krimu, sve to me kao vojnika navodi da sumnjam da smo tamo mogli da održavamo odbranu. Druga stvar je da li se mogla organizovati odbrana tih gradova.

Herson se na primer nalazi na desnoj obali Dnjepra. Grad je mogao da bude zadržan, jer su ruske trupe morale da pređu reku. Berdjansk je ćorsokak, bilo bi teško odbraniti grad, ali su se mogle držati područja između Berdjanska i Marijupolja, čitava aglomeracija koja se nalazi južno od Zaporožja, gde su Rusi zauzeli nuklearnu elektranu. Ali zašto nije bilo trupa i adekvatne odbrane? Zašto je tamo sve osvojeno za tri dana? Istražni organi već traže odgovor, koji će javnost verovatno saznati tek posle rata. Mora se otkriti šta se dogodilo, kako se to više ne bi ponovilo.

Zapadne zemlje najavile su isporuke višecevnih raketnih bacača HIMARS i M270 većeg dometa Ukrajini. Da li će to da promeni situaciju?

Zavisi od količine oružja i municije. Ako budu postojale najmanje dve divizije, onda će sposobnost ruskih trupa da sprovedu ofanzive na operativnom nivou biti pod velikim znakom pitanja. Ako dobijemo manje, pravila igre će se ipak promeniti u našu korist, ali će Rusi moći da nastave ofanzivu, iako će im to biti mnogo bolnije, uz ogromne gubitke, što je takođe dobro, jer vreme je na našoj strani. Treća mogućnost je da ćemo dobiti toliko da ne samo da ćemo zaustaviti Ruse, već ćemo moći da izvedemo i kontraofanzive.

Rekli ste da je ukrajinska vojska namamila ruske trupe u zamku u Severodonjecku i samo se pretvarala da je napustila grad. Da li je manevar bio uspešan?

Manevar se pokazao kao uspešan, ali to ne garantuje da se nećemo povući iz Severodonjecka. Možemo da nanesemo žrtve Rusima i da se povučemo da zadržimo Lisičansk. Mi vodimo odbranu koja uključuje i kontranapad i napuštanje određenog terena kada se u tom trenutku odbrana ne isplati. Naša komanda čini sve da uništi neprijateljske trupe, da ih oslabi. Naše snage napadaju u Severodonjeck i ponovo su zauzele nekoliko ulica.

Šef obaveštajne službe ukrajinskog Ministarstva odbrane Kirilo Budanov nedavno je rekao da će u avgustu doći do prekretnice u ratu. Aktivna faza će se završiti do kraja godine. Da li delite ta očekivanja?

To se može dogoditi ako tempo isporuke zapadnog naoružanja i vojne opreme ispuni naša očekivanja. Pod prekretnicom on verovatno misli na isto što i ja – da ćemo prikupiti dovoljno snaga i resursa da krenemo u ofanzivu. Ali oslobađanje naših teritorija može da potraje još nekoliko meseci.

Razmišlja li se o vojnom oslobađanju anektiranog Krima?

To zavisi od količine i kvaliteta obezbeđenog oružja. Ako budemo imali prednost koja će nam omogućiti da oslobodimo Krim bez velikih žrtava, zašto da ne. Međutim, predsednik Volodimir Zelenski je rekao da bi to bila veoma teška operacija, koja bi, čak i da bude uspešna, uzrokovala ogromne gubitke. Poručio je da Ruse treba potisnuti nazad do granice do 23. februara, i da sudbinu Krima i drugih oblasti koje su Rusi okupirali pre osam godina treba rešavati političko-diplomatskim kanalima.

Ali, morate znati da, ako Ruse vratimo na liniju od pre 23. februara, to bi za njih bio veoma značajan poraz. U tom slučaju s njima tokom pregovora nećemo razgovarati, već ćemo im diktirati uslove. To bi bili pregovori Ukrajine sa pozicije jačeg.

Aleksij Arestovič je savetnik Andrija Jermaka, šefa kabineta predsednika Ukrajine. Nadležan je za strateške komunikacije u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane. Bio je portparol ukrajinske delegacije u trilateralnoj kontakt-grupi iz Minska.

Razgovor je 3. juna vodio Konstantin Gončarov.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.