Ona je plod dugogodišnjeg intenzivnog rada, a njeno usvajanje rezultat je povoljnog trenutka: Savet Evrope je usvojio „Preporuku o prenošenju sećanja na Holokaust i sprečavanju zločina protiv čovečnosti“.
Njome se 46 država-članica te organizacije pozivaju da promovišu podučavanje i učenje o istoriji Holokausta i obeležavaju zločine nacista, njihovih saučesnika i saradnika kao sastavni deo javne i politike obrazovanja. Jer, taj zločin protiv čovečnosti deo je znanja i svesti građana našeg kontinenta. U tekstu je naglašen izuzetan karakter uništenja jevrejske zajednice u Evropi.
Više članova – više raznolikosti
To je važno zato što ima sve manje preživelih koji mogu da svedoče o tom planiranom, sistematskom, masovnom ubistvu Jevreja. Pošto uskoro više neće biti direktnih svedoka, Savet Evrope preporučuje da pristup sećanju na to bude kombinovan: kroz memorijalna mesta i istorijska dokumenta, medije i muziku, umetnost i književnost. Na taj način se poruka „Nikad više!“ konkretno ispunjava.
Odluka je važna i zbog toga što veći broj članova u Savetu Evrope (46) u odnosu na Evropsku uniju (27) podrazumeva i veću raznolikost. U Savetu Evrope su i muslimanske zemlje poput Turske i Azerbejdžana, ali i Srbija sa nacionalističkom slikom o sebi.
Neke od država koje su članice i Evropske unije i Saveta Evrope, poput Poljske i Mađarske, poslednjih godina imale su poteškoće sa osnovnim pravima manjina. I to je sada deo rezolucije. Posebnost Holokausta je u njoj u toj meri eksplicitno naglašena i objašnjena, da Savet Evrope može u tom kontekstu da ukaže i na druge oblike pretnje diskriminacije, a da se pritom ne pojavi sumnja da je reč o relativizaciji.
Protiv svih oblika netolerancije
Rezolucija je, kako se navodi, „potencijalni bedem protiv rasizma, antisemitizma, ksenofobije i svih oblika netolerancije“. Jer, u vremenima krize i promena, društva bi mogla da postanu sklona da „stigmatizuju delove svog stanovništva, praveći od njih žrtvene jarce i na taj način legitimišu obrasce mržnje, diskriminacije i isključenosti“.
To je podsetnik da se bilo kakav oblik različitosti ne koristi kao razlog za diskriminaciju. U nekim od 46 država-članica Saveta Evrope, članovi LGBTQI-zajednice ubuduće će na to moći da se pozivaju. (To međutim ne važi Vatikan, koji ima samo status posmatrača u Komitetu ministara Saveta Evrope).
Bez Rusije, konačno jedinstvo
Rezolucija je doneta zahvaljujući povoljnom trenutku, ali ona je i znak nove ere u Evropi. Jer, neposredno pre nego što je preporuka prihvaćena, Rusija se posle 26 godina oprostila od članstva u Savetu Evrope i tako predupredila da bude izbačena zbog napada na Ukrajinu i rata koji je u toku. Rusija je godinama blokirala odluku koja je sada doneta, između ostalog i zato što je zahtevala da iz teksta budu isključene određene grupe žrtava. Sada je jasno: Savet Evrope ne dozvoljava nikome da se izvuče s diskriminacijom manjina, bilo da je reč o Jevrejima, muslimanima ili drugim verskim grupama, bilo da su u pitanju lezbejke ili gejevi.
Ruska agresija će svakako, kao što je to učinila na nivou EU, ojačati i solidarnost među članicama Saveta Evrope. U sadašnjoj situaciji, države se drže zajedno, pune brige, pune straha, možda i zbog sudbinske povezanosti u zajednici. To koliko-toliko daje nadu u ovim mračnim danima.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.