Sarajevo: protesti protiv Kristijana Šmita

Više od hiljadu ljudi okupilo se u petak 31. marta na protestima ispred sedišta OHR-a (Office of the High Representative – Kancelarija visokog predstavnika) u Sarajevu. Viđeni su transparenti s nedvosmislenim porukama: „Kristijane dosta je bilo", „EU smetaju Bošnjaci, a nagrađuju se UZP (Udruženi zločinački poduhvat) i agresori", „Mi smo Evropljani, hoćemo evropske standarde"... Demonstranti su tražili Šmitovu ostavku, ali ne i odlazak OHR-a.

Protesti su održani u iščekivanju formiranja nove Vlade entiteta Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) ali i moguće nove odluke visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita. Kako izveštavaju mediji u BiH, ako se vlada ne fromira u predviđenom roku, do 6. aprila, nemački diplomata bi ponovo mogao da iskoristi „bonska ovlašćenja".

Ustavni sud: Šmitove odluke „u skladu sa Ustavom BiH"

Kristijan Šmit je nedavno iskoristio bonska ovlašećnja i na dan izbora 2. oktobra prošle godine promenio način konstituisanja vlasti u FBIH.

Kritičari su tvrdili da su te promene učinjene u korist „etničkog koncepta". Članovi predsedništva BiH Šefik Džaferović (SDA) i Željko Komšić (DF), uputili su zahtev Ustavnom sudu BiH tražeći ocenu ustavnosti tih promena.

Ustavni sud BiH je 23. marta utvrdio da su amandmani na Ustav FBiH i izmene Izbornog zakona BiH „u skladu sa Ustavom BiH i članom 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda, članovima Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima". Odluka Ustavnog suda će biti objavljena nakon što sudije koje su najavile izdvojena mišljenja dostave svoja mišljenja, a najkasnije u roku od 15 dana.

Iz OHR-a su u međuvremenu poručili da „mora uslediti brzo formiranje vlade" u FBiH i da će „pažljivo pratiti budući razvoj događaja u skladu sa svojim mandatom".

Demonstranti žele građanski model, a ne etničke podele

Suad Đozić iz Udruženja „Restart", jedan od organizatora protesta u Sarajevu, pozvao je na „odbranu BiH" govoreći da građani ove zemlje imaju dva puta.

„Prvi put je napravljen presudama Evropskog suda u Strazburu u predmetima 'Zornić', 'Pilav' i 'Sejdić-Finci'. To je put ljudskih prava prema evropskim konvencijama i te smernice nam daje EU. A drugi put i ono što imamo danas je put koji nam servira Zagreb preko Šmita. Mi želimo građanski model, a ne etničke podele", rekao je Đozić.

„Mi, građani BiH, nećemo dopustiti diskriminaciju i to je poruka Kristijanu Šmitu. Poručujemo mu da povuče amandmane od 2. oktobra, da nas pusti da sami organiziramo život u skladu sa presudama Evropskog suda za ljudska prava ili da spakuje kofere i ode iz BiH", kaže Azra Zornić.

Evropski sud za ljudska prava je u predmetu „Zornić protiv BiH" 2014. doneo presudu u njenu korist jer nije mogla da bude kandidat na izborima za Dom naroda i Predsedništvo BiH zbog toga što se ne izjašnjava kao pripadnica (konstitutivne) etničke grupe. Uprkos presudama Evropskog suda, ta diskriminacija još uvek nije eliminisana iz Ustava BiH.

Organizatori su najavili da će novi protesti biti održani „vrlo brzo", posebno ako Šmit nastavi sa donošenjem odluka koje „podrivaju suverenitet BiH i doprinose etničkim podelama".

Reagujući na proteste Kristijan Šmit je na Tviteru poručio: „Mirne demonstracije su temeljno pravo u demokratiji i od ključnog su značaja za pluralističko društvo. Ja to poštujem. Otvoren sam za objektivnu razmenu mišljenja na teme od zajedničkog interesa".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.