„Saradnja i solidarnost“ sa Zapadnim Balkanom?
1. april 2020.
Na papiru, EU paket pomoći Zapadnom Balkanu, kao odgovor na pandemiju COVID19, sastoji se od 38 miliona evra koji su stavljeni odmah na raspolaganje državama za nabavku medicinske opreme i realizovanje drugih potreba zdravstvenih sistema. Tu je i 373 miliona kratkoročne i srednjoročne pomoći koja je namenjena za period „nakon zdravstvene krize“, a u cilju saniranja društveno-ekonomskih posledica u šest država regiona.
Novac za taj paket obezbeđen je prenamenom postojećih sredstava iz fondova pretpristupne pomoći (IPA) i namenjen je svim državama regiona bez obzira na kandidatski status odnosno stepen pristupanja Uniji.
„U pitanju je globalna kriza kojom svi zajedno moramo da se bavimo i niko ne sme da bude izostavljen“, kaže portparolka Komsije Ana Pisonero za DW. Ona dodaje da EU stoji uz sve svoje partnere sa Zapadnog Balkana, uključujići i BiH, kojoj je obezbeđena „široka pomoć“ od preko 80 milona evra.
„Radeći sa UN Programom za razvoj, finasiramo projekat od dva miliona evra koji obezbeđuje nabavku zaštitne medicinske opreme i 80 respiratora, što je za 50 procenata više nego što je BiH imala u martu“, kaže Pisonero.
Ona dodaje da je EU u BiH pokrenula i digitalnu kampanju „Ostani kod kuće“ i „Heroj dana“ kako bi, s jedne strane podstakla građane da se pridržavaju mera samoizolacije, a s druge pohvalila one koji moraju da nastave da rade u ovim okolnostima. „U BiH je pokrenuta i kampanja suočavanja s dezinformacijma o korona-virusu“, navode u Komisiji.
Koliki je „vidokrug“ između EU i Zapadanog Balkana?
Evropska unija je od početka širenja zaraze bila kritikovana, kako iz zemlja regiona, tako i od samih zemalja-članica, da je „paralisana“ kada je reč o pomoći, koordinaciji, solidarnosti. U EU-institucijama se može čuti ocena da je na početku još „nedoživljene krize“ bilo „problema“, ali da je Unija polako „pohvatala konce“.
Opšta ocena je da je u trenutku kada su zemlej-članice odreagovale po principu „spasavaj se kako ko može“, Zapadi Balkan jednostavno „ispao iz vodokruga“ Unije. A taj trenutak je bio dovoljan da se oni koji se već decenijama kreću ka obećanoj EU budućnosti osete izdani i napušteni u nevolji.
Brisel je nakon par nedelja sređivanja sopstevnog stanja napokon „ugledao“ Zapadni Balkan i ponudio mu novac i uključivanje u neke zajedničke inicijative i fondove kao odgovor na pandemiju. I dok se isti milioni broje već danima unazad u saopštenjima EU, garađani regiona „broje“ ono što oni vide, a to su respiratori, maske i lakari koji stižu kao pomoć iz drugih zemlja prvenstveno Kine.
Zato nije ni čudo kada se u Srbiji dogodi da prilikom sletanja dva aviona sa 130 tona što kupljene što donirane medicniske opreme iz Kine i Indije, jednostvno ne primeti da je račun za taj trasporta platila EU.
„Evropska unija je platila dva miliona evra za pokrivanje trasportnih troškova za pet aviona koja dostavljaju Srbiji medicinsku opremu. Dva su već sletela, tri se očekuju u narednim danima“, kažu u Komsiji.
Dodaju da je pored navedena dva milona evra za transport, EU „pustila“ i 4,9 miliona za nabavku medicinske opreme za ranjive grupe građana u Srbiji, a da su u toku procedure koje će obezbediti realizaciju preostalog novca od predviđenih 15 miliona evra trenutne EU pomoći Srbiji u situaciji pandemije.
Kada je reč o ostaku regiona, u Briselu navode da je Crna Gora od EU dobila ukupno 53 milona evra od čega je do sada podeljeno 600 paketa „hitne pomoći“ za najugroženijih 400 porodica romske i egipatske populacije.
Severnoj Mekedoniji, Albaniji i Kosovo EU je „mobilisala“ dva puta po četiri miliona evra i za Kosvovo pet milona evra trenutne EU pomoći od čega su, nakon mesec dana od početka epidemije finansirane samo kampanje na društvenim mrežama i TV namenjene informisanju građana o zaštiti od korona-virusa i ponašnju tokom krizne situacije.
Mnogi će se s pravom zapitati: da li je to zaista bilo ono najpotrebnije zemljama u ovom trenutku?
Da li smo nešto naučili?
U situaciji globalne zdravstvene krize i pandemije koja u Evropi tek treba da dostigne svoj vrhunac po broju zaraženih i preminulih, brojanje novca nije najvažnije, niti najprimerenije. Ono što jeste bitno u ovoj situacije jeste osećaj i efekat solidarnosti i zajedništva.
„Solidarnost ne može biti samo reč koja ne podrazumeva i obavezu“, kaže šef diplomatije EU Žosep Borel i doadaje: „Evropska unija ne zaboravlja građane Zapadnog Balkna.Vreme je da budemo ozbiljni u saradnji i solidarnosti“, zaključuje Borel.
Kao deo „saradnje i solidarnosti“ sa Zapadnim Balkanom, EU je omogućila državama regiona da budu deo zajedničkih nabavki medicinske opreme, da koriste sredstva Fonda za solidarnost i Mehanizma civilne zaštite. Međutim, u ovom trenutku ta evropska solidarnost se ne može iskoristiti, jer medicinske opreme još nema na tržištu, a Fond za solidarnost je namenjen za pokrivanje „dokazne štete“ nakon što trenutna kriza prođe.
I dok jedni kritikuju Brisel, jer ekonomske mere koje donosi „ne idu dalje od preusmeravanja postojećih fondova i davanja odrešenih ruku zemljama-članicama da raspolažu svojim budžetima“, drugi upozoravaju na potpuni izostanak evropske solidarnosti i čak predviđaju „smrt EU“ kao posledicu toga. Evropska komisija na to odgovara da je „EU preživela mnoge druge krize i da će preživeti i ovu“. EU-zvaničnici naglašavaju da bi isto bi trebalo da važi i za Zapadni Balkan i njegove odnose sa EU.
„Moramo da radimo zajedno jer niko ne može sam da izađe na kraj sa trenutnom situacijom“, upozorava Visoki predstavnik EU.
Izvesno je da će region i Evropska unija zajedno prebroditi i ovu krizu, ali i dočekati sledeću. Neizvesno je da li ćemo tada biti bolji jedni prema drugima ili bar iskusniji i spremniji.