„Samo kolutaju očima“
31. maj 2017.
Hrvatska mladima omogućava da nakon školovanja nađu privremeni posao koji to zapravo i nije. Reč je o stručnom osposobljavanju bez zasnivanja radnog odnosa (SOR) koje mladima daje jednogodišnju praksu u zanimanju za koje su se školovali, poslodavcima kakvu-takvu pomoć u poslu, a državi priliku da barem privremeno odgodi upis mladih na kilometarski popis nezaposlenih. Trošak simbolične plate od 2.620 kuna (350 evra) i obavezne doprinose obezbeđuje država kroz evropske fondove, a poslodavcima ostaje da podmire tek trošak prevoza.
Iako je ova mera svojevremeno dočekana s odobravanjem, mladi se žale da ih poslodavci izrabljuju, da rade za litar mleka i veknu hleba dnevno te da nisu motivisani pa umesto radnih navika i radne etike dobiju tek naviku redovnog pojavljivanja na poslu kako bi zadovoljili i tu formalnost u svom životopisu. „Ne možeš me tako malo da me platiš koliko ja malo mogu da radim“, parola je primenjiva i na ovaj slučaj, a mladi će stručno osposobljavanje posprdno nazvati „stručnim iskorišćavanjem“.
S druge strane poslodavci se ređe čuju kada je u pitanju ova „mera aktivne politike zapošljavanja“ pa smo stanje proverili kod dve hrvatske preduzetnice koje zapošljavaju takozvane sorovce. Našim smo sagovornicama jamčili anonimnost kako bi mogle sasvim otvoreno da govore.
„Dolaze bez prakse“
Zagrebačka preduzetnica Katarina odnedavno u svojoj agenciji zapošljava sorovce i kaže da prema toj mogućnosti ima dvojake osećaje. „Da ne postoji takav program, sigurno ne bih zaposlila nekoga s tako malim znanjem o poslovanju. Nažalost, deca dolaze bez praktičnog rada s fakulteta, a ako je on i postojao, nedostatan je. Zapravo, dobijaš osobu koja ti, uslovno rečeno, smeta. Reč je o mladim ljudima koje treba uvoditi u posao, zašta mali preduzetnici nemaju vremena. Imam poštovanje prema toj mladoj osobi koja se školovala i želi da ostane u Hrvatskoj. Dobro je i što je država uložila taj novac u njihove doprinose i plate, koliko god one bile male“, govori Katarina za DW.
No kaže, iako se generalno poslodavci optužuju da iskorištavaju sorovce, situacija je daleko od toga. „To je bio i kod mene problem. Osoba koju sam zaposlila drugačije se predstavila na razgovoru za posao od onoga što je bila na radnom mestu. U startu su zahvalni na prilici koju im daju država i poslodavac, jer ne bi imali ni to radno mesto koje vredi skromnih 2.620 kuna. Odmah dolaze na izvor znanja, trendova, vide kako funkcioniše struka, ulaze među medije. Nakon godinu dana možda mogu ostati ili otići na neku drugu stranu s jako bogatim iskustvom. Ali oni to ne vide i vrlo su kivni. Ne libe se da to pokažu i smatraju da su besplatna radna snaga, kolutaju očima kada s vlasnikom firme treba da obave neki manualni posao poput pakovanja materijala ili isporuke.“ Kaže, čula je da ih u nekim firmama zaista drže „kao fikuse“ ili se bave prekucavanjem od čega niko nema koristi.
Nađe se poneki dragulj
Druga naša sagovornica, koju ćemo nazvati Tanja, vlasnica je manje medijske kompanije i kaže da je do sada imala pet zaposlenih kroz program stručnog osposobljavanja. Njena priča potvrđuje preduzetničko viđenje stvari. „Od njih pet novinara, samo je jedna devojka znala da napiše vest. Prođu kroz ulicu u kojoj su radovi, a niko ne pita o čemu se radi. Praktična znanja su im na nuli. Bavili bi se samo muzičkim temama.“ Tanja tako kaže da se poslovanje ne može ni na koji način preterano okoristiti sorovcima kojima zamera nezainteresovanost i manjak odgovornosti. Zamera im i što ne postavljaju pitanja. „U stanju su da sede osam sati i kažu da se nije ništa važno dogodilo da bi oni to objavili.“
Ipak, stvari nisu baš tako crne, kaže nam Tanja koja je među svojih pet sorovaca pronašla jedan dragulj. Rudarski je to posao koji se u konačnici može isplatiti i poslodavcu i zaposlenom. „Trebalo je da zadržim tu devojku. Napravila sam grešku i sada se kajem što je nisam zadržala jer je bila rođena novinarka.“
No zašto se preduzetnici onda odlučuju za zapošljavanje sorovaca? „Uzimaš ga zato što ti treba još jedna ruka, ali to je najslabija ruka. Ona na koju se ne oslanjaš kao na ostale“, kaže nam Katarina i kategorički odbija optužbe ljutih sorovaca da su iskorišćena strana: „Prvo se zagledajte u sebe i realno procenite koliko ste tržišno vredni. S obzirom na iskustvo i znanja, računamo da ćete biti poslednji koji ćete za stolom dignuti svoju ruku i izneti konkretan prijedlog. Kada bismo morali računati na vaše radne kapacitete, mogli bismo i mi završiti na berzi. Istoj onoj na kojoj smo vas pronašli.“