Sada je sve u rukama Angele Merkel

Kancelarki je očigledno sada dosta. Ona je svom ministru unutrašnjih poslova de fakto oduzela nadležnost za politiku prema izbeglicama i stavila je u nadležnost sebi, odnosno u nadležnost kancelarskog ureda. Njen najbliži saradnik, ministar u kancelarskom uredu, Peter Altmajer (CDU), biće kooridnator za pitanja izbeglica.

Sa svojom sada već čuvenom izjavom „Uspećemo“, Angela Merkel je politiku prema izbeglicama pretvorila u svoju brigu. Kancelarka je za to dobila mnogo pohvala iz čitavog sveta. Od „čelične kancelarke“, koja je Grčku prisilila da klekne na kolena, ona je odjednom u percepciji brojnih postala „majka sa srcem“. Ogromne izazove trebalom je, naravno, da reš drugi: opštine, nemačke savezne države i – ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.

Na taj način nećemo uspeti

Nedostaje sve. Premalo je smeštajnih kapaciteta, službenika na lokalnom nivou koji mogu da primaju zahteve za azil, referenata koji mogu da ih obrade... U prenatrpanim centrima za izbeglice sve češće dolazi do nasilja. Ispred ureda za registraciju odigravaju se dramatične scene. Jasno je sledeće: na taj način sigurno nećemo uspeti.

Ministar unutrašnjih poslova De Mezijer je pre svih taj koji je tokom krize delovao ko da kaska za događajima. Najpre je smenio šefa Saveznog ureda za migracije i izbeglice, a za novog šefa imenovao Frank-Jirgena Vajzea. Ministar se pohvalio da je „imenovao najboljeg“. Pored toga, Vajze je ostao i šef Savezne agencije za rad. De Mezijer je tako morao da pozajmi svog top-menaždera od ministarke rada – na pola radnog vremena. Možda je novi šef za izbeglice zaista čarobnjak koji u isto vreme može da vodi jednu ogromnu Saveznu agenciju za rad i Službu za migrante i izbeglice, ali je verovatnije da je reč o sledećoj varijanti: De Mezijer ima toliko malo opcija da dozvoljava da mu se diktiraju uslovi.

De Mezijer deluje kao preopterećni učitelj

Niko nije očekivao da Nemačka taj ogromni zadatak može da savlada bez ikakvih problema. Utoliko je za vladu važnije da pokaže da čini sve što je moguće kako bi bila gospodar situacije. De Mezijer taj osećaj nije stvorio. Kada su učestali izveštaji o nasilju u pretrpanim centrima za izbeglice, on je stao pred kamere i požalio se na nedostatak „kulture dolaska“ kod izbeglica. Pokušaj da se stavi na vrh populističkog neraspoloženja, delovao je očajno. De Mezijer je delovao kao preopterećeni učitelj koji se žali zbog nedostatka poštovanja svojih učenika.

Angela Merkel je sa svojom izjavom „Uspećemo“ preuzela rizik koji za nju nije tipičan. Zbog tih reči, prevazilaženje krize postalo je test za kancelarku. Sada je očigledno shvatila da nije dovoljno da rešenje prepusti svom ministru unutrašnjih poslova. Njen prezidijalni stil stiže do granica. Nemačka kancelarka mogla je da otpusti De Mezijera, kao što je postupala u sličnim situacijama, ali umesto toga, odlučila se da prevazilaženje krize stavi pod svoju nadležnost. Njen ulog time je povećan. Ukoliko joj pođe za rukom da krizu stavi pod kontrolu, njeno „Uspećemo“ ući će u istoriju. A ako to ne bude uspela, neće više biti De Mezijera da ga za to okrivi.