Ruska zajednica u Nemačkoj na udaru

Roman Fridrih trenutno ima pune ruke posla. Taj socijalni radnik u kelnskoj četvrti Horvajler pokušava da smiri napetosti koje je u Nemačkoj prouzrokovao ruski napad na Ukrajinu. On se brine o izbeglicama koje svakodnevno stižu u grad, ali pruža i podršku onima koje trenutno okrivljuju za Putinov rat: rusku zajednicu u Kelnu.

„Do sada najšokantnija priča je ona o jednoj učiteljici koja je učenika ruskog porekla naterala da ustane, da pred čitavim razredom zauzme stav u vezi s Putinovom politikom i da se od te politike distancira“, kaže Fridrih.

Živci su tanki, uvrede se gomilaju

Socijalni radnik Fridrih, inače rođen u Omsku u Rusiji, a čija je baka iz Ukrajine, poslednjih dana je dobio mnogo poziva ljudi koji mu pričaju o takvim iskazima netrpeljivosti: od dečaka iz jedne srednje škole u Kelnu koga su njegovi drugovi držali i tukli. O Poljakinji koju su u prodavnici zamenili za Ruskinju, pa su počeli da je vređaju. Iz škole u kojoj raspravljaju o uklanjanju ruskog iz nastavnog plana i programa i zameni ga ukrajinskim.

Tu su i pritužbe na svakodnevna huškanja na poslu, u javnom prevozu, školskom dvorištu. Sve to ide na ruku ruskoj propagandi, koja to koristi u svoje svrhe. Pa čak i izmišlja priče o tome kako su autobusi oštećeni iz antiruskih razloga, kako izveštava nemački javni servis ARD.

„Neprijateljstva nisu još sasvim raširena, ali već postoji gomila pojedinačnih slučajeva, i to zaista nije nekakvo dizanju panike. Pre rata su Rusi za mnoge bili simpatizeri desno-populističkog AFD-a, a sada su Putinovi sledbenici. Posledica toga je da sve to te ljude tera u ulogu žrtve i dodatno ih izoluje“, strahuje Fridrih.

Samoposluge uklanjaju ruske proizvode

Fridrih tečno govori i ruski i ukrajinski, i nedavno je razgovarao s vlasnikom jednog supermarketa. Nakon napada na rusko-poljsku trgovinu u Oberhauzenu, gde su razbijeni izlozi i koja je išarana grafitima, mnogi trgovci razmišljaju o tome da uklone ruske proizvode iz ponude.

„Miks Markt“ ima 330 ekspozitura širom Evrope i do sada je prijavio dva slučaja nanošenja materijalne štete. Na upit DW najavljuju da će, ionako mali udeo robe iz Rusije, sada da svedu na nulu: „Naši peljmeni (vrsta testenine, prim.ur.) proizvode se u Nirnbergu, kremasti sir Tvorog dolazi iz Poljske, zaslađeno kondenzovano mleko Zgušenka proizvodi se u Holandiji, mlečni proizvod Rjaženka dolazi iz Litvanije, ’ruske’ kobasice proizvode se u Bavarskoj, pivo stiže iz danske pivare Karlsberg, a naša peciva i slatkiši proizvode se u Ukrajini.“

Roman Fridrih sada zahteva od političara da zaštite rusku zajednicu u Nemačkoj. „A u kada se u konkretnim slučajevima radi o podsticanju na mržnju, to je onda slučaj za državno tužilaštvo. Ne može kompletan ruski narod da snosi odgovornost. Društvo i vladavina prava moraju proaktivno i odlučno da se bore protiv takvog razvoja događaja.“

Telefonsko maltretiranje ruske škole u Bonnu

Nekih 25 kilometara južnije, u Bonu, Narina Karicki takođe od početka rata smiruje duhove. Ta učiteljica je 2011. godine osnovala Rusku školu u Bonu i još uvek je njen direktor. Ono što je u početku bio mali projekat za časove ruskog jezika, sada je mesto okupljanja za 500 porodica i njihovu decu. Tu 25 učitelja, osim jezika, predaju i umetnost, balet, pa čak i robotiku.

„Moj kolega je nedavno dobio poziv od nekoga čoveka koji živi tu negde blizu škole i koji je rekao da smo sramota za čitavu ulicu. Vikao je ’tvoj ubojica’ u telefon“, kaže ona.

Karicki svedoči o sličnim neprijateljstvima kao i Fridrih: o mladima koje napadaju na ulicama, o odraslima koji viču na decu u autobusu zbog toga što razgovaraju na ruskom, o nastavnicima koji zahtevaju jasno izjašnjavanje svojih učenika protiv Putina. Ona priča i o mnogim roditeljima koji su je nakon napada na ruski supermarket u Oberhauzenu pitali da li uopšte mogu svoju decu da pošalju u rusku školu. „Boje se da će se njihovoj deci nešto dogoditi“, kaže.

Rusku školu zapravo bi trebalo zvati „istočnoevropskom“. Tu su i deca iz Jermenije, Kazahstana i Gruzije, a više od trećine porodica je iz Ukrajine. Kada je počeo rat, Narina Karicki, Ruskinja jermenskih korena, dobila je pismo od jedne majke Ukrajinke.

„Napisala mi je da je veoma srećna što je dovela svoju decu kod nas i da bi želeli da ona tu i ostanu, ali je i pitala: Šta mislite o invaziji? Da li ste za ili protiv? Bilo joj je važno kako na sve to gledamo. Kad govorite ruski, sramota vas je. Čak i ako sa svim tim nemate veze.“

Otkazivanje školske predstave uzbunilo duhove

Direktorka Ruske škole zauzela je jasan stav, i javno i oštro osudila napad kojim se krši međunarodno pravo. Čak je napisala pismo gradonačelnici Bona. Karicki je zbog toga još više začuđena zbog toga što Regionalni muzej u Bonu otkazuje školsku predstavu „Bremenski muzikanti“ na ruskom jeziku koja je bila planirana za kraj maja.

„Prvog marta je u jednoj rečenici stigla kratka i sažeta poruka: ’Povlačimo ponudu iz političkih razloga’. To je jako zabolelo. U predstavi učestvuju i ljudi iz Ukrajine, ali to je mnogima teško da razumeju jer smo mi Ruski institut u Bonu“, kaže Karicki.

U međuvremenu je Muzej, koji već dugi niz godina surađuje s Ruskom školom, odustao i izvinio se Narini Karicki. Predstava će se ipak održati.

A Narina Karicki apeluje: „Ljudi moraju da shvate da između agresije s jedne i dece i porodica koji žive mirno s druge strane – ne postoji nikakva veza. Ovaj rat može da se vodi u ime ljudi, ali mi vrlo jasno kažemo: Ovo je Putinov rat. Ovo što se trenutno događa – nije Rusija.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.