Rusi i Nemci – od neprijatelja do partnera?

Pre tri godine je zamišljeno da se na sedamdesetu godišnjicu kraja Drugog svetskog rata zajedničkom izložbom obeleži put koji su do saradnje prešli bivši neprijatelji. Nemačko-ruski muzej Berlin-Karlshorst i Savezni arhiv na nemačkoj strani, i ruski Državni arhiv na ruskoj bili su nosioci projekta. Saradnja državnih arhiva je značajna jer su mnogi nemački dokumenti od Drugog svetskog rata deponovani u Rusiji.

Međutim, aktuelni događaji su doneli teškoće u saradnji. Rusija je pripojila Krim, ukrajinska kriza je eskalirala. Projekt je visio o koncu. Naposletku, od jedne izložbe, nastale su dve.

Berlin: pokušaj balansiranja

Prvobitna ideja podrazumevala je da se fokusiraju žižna mesta sedam decenija promenljivih odnosa te da se ilustruju istorijskim dokumentima. Kapitulacija Vermahta 1945, osnivanje dve nemačke države 1949, podizanje Berlinskog zida 1961, potpisivanje sporazuma na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji 1975, pa sve do „strateškog partnerstva“ koje su proglasili Putin i Šreder 2005. Za kraj izložbe izabran je govor ruskog pisca Danila Granjina u Bundestagu iz januara 2014. Granjin je preživeo opsadu Lenjingrada.

Međutim, partneri se nisu mogli dogovoriti o tumačenju sadašnjih događaja. Zato je izostavljena aktuelna situacija, što je berlinskoj izložbi, koja će u zdanju Gropius biti otvorena do sredine decembra, donelo kritiku.

Ipak, berlinska izložba, sa 200 fotografija i dokumenata priča zanimljivu priču o rusko-nemačkim odnosima koji su stalno oscilovati između bliskosti i distance.

Najveći broj izloženih eksponata omogućava posetiocima uvid u plićake realpolitike. Recimo, u protokolu od 16 stranica, istočnonemački komunistički vladar Valter Ulbriht izveštava prvog čoveka Sovjetskog saveza Nikitu Hruščova da je u Nemačkoj loš rod krompira, a Hruščov mu uzvraća: „Sigurno je crkva kriva!“ - da bi onda za tadašnjeg socijaldemokratskog kancelara Zapadne Nemačke Vilija Branta, rekao da je gori od konzervativnog prethodnika Konrada Adenauera. Naposletku, Hruščov zahteva od Ulbrihta da zatvori istočnonemačku granicu „u interesu socijalističkih zemalja“. Nešto kasnije izgrađen je Berlinski zid.

Moskva: polaganje prava na istinu

Kada je 10. novembra otvorena moskovska verzija izložbe, bilo je očito da od berlinskog koncepta nije ostalo ništa. Hronološki princip sa neprekinutim crvenim nizom brojeva sugeriše neprestano poboljšanje odnosa. Izložba je smeštena u bivši Lenjinov muzej, odmah na Crvenom trgu. Trista trideset eksponata – dakle bitno više nego u Berlinu – aranžirano je na mnogo konvencionalniji način. U Berlinu se dokumenti listaju, a u Moskvi je original uramljen iza stakla. Moskovski kurator izložbe Vladimir Tarasov kaže da takav način izlaganja više odgovara očekivanjima ruskog posetioca, ali i da ima veći emotivni značaj. Možda je to tačno, ali neki detalji ipak izazivaju čuđenje. Među dokumentima o deci u sirotištima i snabdevanju sovjetske okupacione zone u Nemačkoj nalazi se i jedan Staljinov potpis.

Naime, istočnonemački komunistički funkcioner Oto Grotevol više puta je molio Staljina da Istočnoj Nemačkoj oprosti reparacije, a sovjetski diktator je to i učinio „dobrim Nemcima“. Trenutno se u Rusiji oživljava Staljinov kult, pa ovakav eksponat pada u oči.

Na moskovskoj izložbi je Istočna Nemačka sveprisutna. Nameštaj, medvedići, odeća „Made in DDR“ bili su traženi u sovjetskoj Rusiji. Stariji Rusi sigurno se sećaju vremena kada su u redovima čekali ispred istočnonemačkih prodavnica kao što su „Universalmagazin“ ili „Lajpcig“. Zapadna Nemačka je mnogo skromnije zastupljena.

„To je normalno. Naposletku, veze sa Istočnom Nemačkom su bile mnogo intenzivnije“, smatra Vladimir Tarasov. Rukovodilac projekta sa nemačke strane Jerg More, kaže da je ruska strana još na početku imala stav „Ne zaboravite DDR“, ali da korekture u moskovskoj izložbi nisu dogovorene sa nemačkom stranom.

Verovatno bi obe izložbe, jedna pored druge, bile poučne. Naravno, to ostaje samo želja. Ovako, i dalje se na oba mesta proizvode samo sopstvene istorijske slike. Nema mesta za konstruktivnu, pa i kontroverznu razmenu. Na pokušaj Berlina da se taj dijalog povede, Moskva odgovara suverenom prezentacijom sopstvene verzije istorije.