Rumunija: Proruski kandidat iznenađujuće u vođstvu

Predsednički izbori u Rumunijiverovatno će biti odlučeni u drugom krugu - između desničarskog tvrdolinijaša Kalina Đeorđeskua i socijaldemokrate Marčela Čiolakua: Nakon prebrojanih više od 90 odsto glasova sa jučerašnjih izbora, Đeorđesku je u vođstvu.

Prema navodima Centralne izborne komisije, Đeorđesku je dobio oko 22 odsto glasova, dok je Čiolaku osvojio oko 20 odsto. Međutim, prebrojana je tek polovina glasova Rumuna iz dijaspore. Konačni rezultat se očekuje tokom dana.

Medij su ga ignorisali

Rezultat je za mnoge više nego iznenađujući. Ankete nisu predviđale da će desničarski političar Đeorđesku uopšte ući u drugi krug izbora. On je poznat po izrazito religioznim i nacionalističkim stavovima. Protiv njega je 2022. pokrenut krivični postupak zbog veličanja odgovornih za Holokaust. Zastupa proruske stavove i kritički se izjašnjava o članstvu Rumunije u NATO.

Iako su ga njegovi politički protivnici i tradicionalni mediji uglavnom ignorisali, Đeorđesku je ostvario veliki uspeh na društvenoj mreži TikTok.

Komentatori u Bukureštu su sinoć istakli da tradicionalni mediji i etablirani političari snose odgovornost što nisu dovoljno obraćali pažnju na njegovu političku propagandu na društvenim mrežama. Ni istraživači javnog mnjenja nisu predvideli njegov uspeh, a čak ni izlazne ankete tokom izborne večeri nisu nagovestile ovakav rezultat.

„Više ne na kolenima"

Tokom izborne večeri, Đeorđesku je na konferenciji za štampu prenošenoj putem Fejsbuka izjavio da se rumunski narod „osvestio" i pokazao volju da „više ne bude na kolenima, pod invazijom, ponižen". Prema njegovim rečima, razlog za ovakvo glasanje je ekonomska nesigurnost. „Večeras je rumunski narod uzviknuo 'mir'", dodao je Đeorđesku, aludirajući na ruski agresorski rat protiv susedne Ukrajine.

Rumunija, koja se nalazi na krajnjem istoku Evropske unije, ima oko 19 miliona stanovnika i važi za jednu od najsiromašnijih zemalja Evrope. Na severu se graniči sa Ukrajinom, koja se već skoro tri godine brani od ruske invazije.

Ako Đeorđesku pobedi u drugom krugu izbora 8. decembra, to bi moglo da promeni rumunsku spoljnu politiku, koja je do sada bila strogo usklađena sa EU i NATO. U Rumuniji predsednik odlučuje o spoljnoj i odbrambenoj politici i ima kontrolu nad obaveštajnim službama. Njegova ovlašćenja su veća nego ovlašćenja nemačkog predsednika, ali manja nego ona koja ima predsednik Francuske.

Značajan duel

Kandidat Đorđe Simon, koji je ispao iz trke za predsednika osvojivši 14 procenata glasova, najavio je da će u drugom krugu podržati Đeorđeskua. Simon je član desničarske ekstremističke parlamentarne stranke AUR.

Treće mesto zauzela je Elena Laskoni, kandidatkinja konzervativno-liberalne Reformističke partije, sa nešto manje od 19 procenata glasova. Ona se do sada nije javno izjasnila za nijednog od preostalih kandidata.

Za Rumuniju ova situacija nije potpuno nova: na predsedničkim izborima 2000. dogodila se slična situacija. Tada su se u drugom krugu suprotstavili socijaldemokrata Jon Ilijesku i desničarski ekstremista Korneliju Vadim Tudor. Demokratske stranke su tada udružile snage, a uz značajnu podršku evropskih saveznika, uspele su da spreče dolazak ekstremiste na najvišu državnu funkciju.