Rumunija: mrtav medved i podeljena zemlja

Kad u Ožduli počne da pada mrak, za ljude koji žive u selu počinje vanredno stanje. Mnogi više ne dozvoljavaju deci da se igraju napolju, dodatno obezbeđuju svoje štale i, ako se baš mora, samo uz oprez izlaze pred kuću. Sada je sezona medveda u tom malom mestu u transilvanskim Istočnim Karpatima.

Gotovo svake noći smeđi medvedi dolaze iz okolnih šuma i lutaju selom do ranih jutarnjih sati. Često ruše ograde na imanjima, lome otvorene štale, kolju živinu, a ponekad napadaju i ovce. U poslednjih nekoliko meseci medvedi su u proseku svake treće noći napadali imanja i nanosili štetu.

Jutros je Arpad Kerekeš pregledao štetu na svojoj farmi. Ili, bolje rečeno, ono što izgleda kao masakr. On je živinar i imao je 120 komada rasnih kokošaka, pataka, a i golubova koje je uzgajao s ljubavlju, trudom i mnogo novca. Više od polovine sada je mrtvo. Njihovi ostaci razbacani su po čitavom dvorištu i travnjaku u bašti. Tragovi pokazuju da je tu bila medvedica s jednim ili dva mladunca.

Selo koje je dospelo na naslovne strane širom sveta

Kerekeš (69) upravo je došao iz obližnjeg gradića u kojem je prenoćio. Sada drhti od uzbuđenja, očaja i besa. „Sutra će medvedi da ubiju i nas i našu decu. I niko ništa ne radi!“

Oždula, mesto sa oko 3.000 stanovnika, nalazi se u istočnoj Transilvaniji, gde uglavnom žive pripadnici mađarske manjine. To je selo u rumunskim Karpatima koje je u proleće dospelo na naslovne strane širom sveta nakon što je austrijski plemić, princ Emanuel fon und cu Lihtenštajn ustrelio velikog medveda – iako su te životinje u Rumuniji zaštićene. Lov na medvede strogo je zabranjen, a dozvole za odstrel izdaju se samo izuzetno, na primer kada se radi o agresivnim životinjama koje stalno napadaju ljude i privatno vlasništvo.

Protivzakonito ubijanje medveda?

Zaštitnici prirode digli su veliku galamu zbog ubistva medveda iz Oždule i izneli ozbiljne optužbe: umesto dobro poznate problematične medvedice, princ je ubio neupadljivog, velikog mužjaka medveda, daleko od sela – radi trofeja. Ekolozi tvrde da su korumpirani zvaničnici Lovačkog saveza omogućili ilegalan lov na navodno najvećeg evropskog mrkog medveda po imenu Artur.

Slučaj je podstakao jednu od najžešćih javnih rasprava u Rumuniji poslednjih godina. I to traje sve do danas. S jedne strane, radi se o već duže vreme poznatim problemima s medvedima: u karpatskim regionima životinje sve češće napadaju naselja u potrazi za hranom.

Ove godine broj incidenata posebno je veliki – izveštaji o njima mogu se gotovo svakodnevno pronaći u rumunskim medijima. Nije retkost ni da medvedi napadaju ljude i ozbiljno ih povređuju. Ove godine zabeležena su tri smrtna slučaja u napadima medveda.

Duboko podeljena zemlja

U raspravi na videlo ujedno izlaze i mnoge druge stvari. Osim zaštite životne sredine i korupcije u državi, radi se i o odnosu prema prirodnim resursima poput šuma, raširenom uzgoju ovaca, praktično neregulisanom turizmu u regionima Karpata ili o odnosu između regiona i centralne državne vlasti.

Takođe se radi o navodnoj rasprodaji zemlje bogatim strancima, o odnosu prema EU, te o nacionalnom dostojanstvu i identitetu. Ukratko, slučaj mrtvog medveda Artura pokazuje da je Rumunija duboko podeljena.

„Pola zemlje je na strani medveda, druga polovina na strani ljudi. Nema komunikacije između te dve strane“, kaže Magda Gradinaru, novinarka portala „Spotmedia“.

Lov na medvede je zabranjen

U Rumuniji navodno živi najveća populacija smeđeg medveda u Evropi van Rusije. Ministarstvo za zaštitu životne sredine procenjuje da je njihov broj između 6.000 i 7.000, a većinom su u Transilvaniji. Da li je taj broj tačan – o tome se takođe burno raspravlja, jer već godinama nema naučno pouzdanog popisa.

Lov na medvede je pod Čaušeskuovom diktaturom bio privilegija vladajuće elite. Nakon pristupanja Rumunije Evropskoj uniji, lov je zabranjen. Od tada lovačka udruženja, ali i mnogi političari iz područja s populacijom medveda, okrivljuju sve veći broj životinja za sve učestalije incidente.

„Zaštitite pogođene“

U međuvremenu je situacija u nekim regionima u istočnim i južnim Karpatima do te mere eskalirala, da je vlada krajem jula usvojila hitni pravilnik. To bi u budućnosti trebalo da omogući bržu evakuaciju problematičnih medveda iz okoline naselja ili njihov odstrel.

O tome sada više ne odlučuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, već lokalne vlasti. Istovremeno, pravilnik propisuje da samo specijalizovano osoblje ili službenici pogođenog šumskog područja imaju pravo na odstrel. Time bi trebalo da se spreče slučajevi poput onog sa princom Fon und cu Lihtenštajnom.

Inicijator nove uredbe je rumunski ministar za zaštitu životne sredine Barna Tančoš. „Većina ljudi ne poznaje problem s medvedima u Karpatima, oni su emocionalno na strani medveda i ekologa“, kaže on. „Ali moraju se zaštititi i pogođeni ljudi i njihova naselja“.

„U šumi svako radi šta hoće“

Čaba Borboli, predsednik saveta okruga Hargita, jedne od oblasti koje su najviše pogođene tim problemom, ipak je oprezniji. On se zalaže za to da poljoprivrednici, lovci, šumari i ekolozi rade s lokalnim političarima na razvoju koncepta koji se fokusira na prevenciju i dozvoljava odstrel samo kao posljednju meru. „Moramo da obezbedimo da više nema medveda koji su se navikli da idu na farme ili čak da otvaraju frižidere“, rekao je Borboli za DW. „Moramo da uvedemo red. Ovde svako u šumi radi šta hoće, nema propisa.“

U Ožduli je većina ljudi na strani ministra. Gradonačelnik Agošton Penzes pita se zašto je Rumunija jedina zemlja EU s tako velikom populacijom medveda. „Voleli bismo da medvede iz Rumunije poklonimo drugim zemljama EU“, kaže Penzes uz ironičan osmeh. „Ali niko ih ne želi“.

„Šamar“

Većina stanovnika sela to vidi isto tako. Gotovo svi su doživeli neki neugodan susret s medvedima. Ljudi pokazuju štetu na svojim imanjima. Jedna mlada žena priča da je jednog jutra, kad je htela da odvede sina u školu, videla medveda kako prolazi pored ulazne kapije njene kuće. A pre nekoliko dana medved je zaklao deset pilića jednog bračnog para, oboje starijih od osamdeset godina. To je bilo sve što su imali.

Arpad Kerekeš je čitav dan sakupljao mrtve piliće, patke i golubove – ili njihove ostatke. Na pitanje da li može da se prijavi nekoj državnoj agenciji za odštetu, samo sarkastično odgovara: „Dobićeš šamar, ništa više. Tako je ovde u Rumuniji.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu