Romi na Kosovu - dvostruki gubitnici

Romi na Kosovu su dvostruki gubitnici. Prvo jer su u tranziciji masovno ostali bez posla, a zatim su postali žrtve sukoba između Albanaca i Srba. Posledice su katastrofalne, konstatuje aktivistkinja Društva za kulturu jugoistočne Evrope iz Berlina Suzana Finger.

„Njihov broj osetno je smanjen. Deo njih još uvek živi u logorima, a velika većina njihove kulturne i društvene elite je u inostranstvu.“

Procenjuje se da na Kosovu danas živi između 35 i 40 hiljada pripadnika romske zajednice - etničke zajednice koja očigledno nigde nije dobrodošla.

Obnova romskih kuća ide najsporije

„Posebno nas je pogodila odbojnost i Albanaca i Srba prema Romima“, kaže predsednica Odbora za ljudska prava nemačkog parlamenta Herta Dojbler-Gmelin. Obrazloženja dveju strana su različita, ali je krajnji rezultat isti: gotovo potpuna isključenost Roma iz društvenih tokova.

Čak se događa „da se obnova oštećenih romskih kuća odvija mnogo teže i sporije nego u slučaju Albanaca i Srba“, dodaje bivša nemačka minisatrka pravosuđa.

Podjednako otežan je i pristup romske dece školskom sistemu. Više od trećine kosovskih Roma mlađeg uzrasta ne zna da čita ni piše. Ekonomske posledice lošeg obrazovanja su nesagledive.

Pomoći većini da pomogne manjini

Stanje utoliko više zabrinjava jer je kosovska Vlada usvojila zakon protiv diskriminacije i osnovala tela za njegovu primenu. Spremnosti na poboljšanje položaja Roma na Kosovu u teoriji ne nedostaje, zaključuje Finger:

„Politička volja postoji i ispoljava se. Ali, problem je u njenom sprovođenju.“

Ona rešenje vidi, s jedne strane u snažnijem otvaranju većine prema manjinama uz istovremeno oslobađanje kosovskog društva od predrasuda, a s druge u boljoj samoorganizaciji romske zajednice. Ali, ni jedno ni drugo nije moguće bez pomoći svetske zajednice.

„Treba pomoći i većinskom stanovništvu kako bi ono moglo da pomogne manjinama“, zaključuje Finger.