1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Romi – motor privrede u EU i na Balkanu?

Gilda - Nensi Horvat
13. decembar 2022.

„Romi u Evropi imaju deset godina kraći životni vek i višu stopu mortaliteta novoronđenčadi od ostalih“ – zaključak je jedne nove studije. Istovremeno, oni bi mogli da imaju i veoma važnu ulogu.

https://p.dw.com/p/4KaDO
Foto: Attila Kisbenedek/AFP/Getty Images

Romi i Sinti su najveća manjina u Evropi – i u najgorem su položaju. To potvrđuje i novi izveštaj koji sveobuhvatno dokumentuje stanje romskih zajednica u Evropi. Izveštaj je objavila Evropska mreža romskih organizacija ERGO, a nedavno ga je predstavila švedska političarka Soraja Post. Istaknuta romska aktivistkinja od 2014. do 2019. godine je bila poslanica u Evropskom parlamentu. Članica je upravnog odmora mreže ERGO, koja okuplja romske organizacije iz preko trideset zemalja. Aktuelni ERGO-izveštaj, između ostalog, pokazuje da u oblasti zdravstvene zaštite Romi nemaju jednak tretman kao ostali. Tako 22 odsto pripadnika romske zajednice ima hronične bolesti, a svaka četvrta osoba nije zdravstveno osigurana. Ti podaci dolaze iz nacionalnih studija i potvrđuju da Romi imaju teži pristup zdravstvenoj zaštiti u nekoliko zemalja EU.

Prema rečima Soraje Post, te brojke pokazuju da se situacija nije poboljšala nakon usvajanja novog okvira EU za političko učešće Roma, iz 2020. godine. Naprotiv, pandemija korone je još više pogoršala situaciju. Uprkos apelu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen prilikom predstavljanja strateškog okvira za Rome u EU: „Gde je suština humanosti kada su Romi svakodnevno isključeni iz društva i potlačeni?“

Do kraja 2022. godine, zemlje-članice EU treba da podnesu izveštaje o napretku koji su postigle u primeni EU-okvira u oblasti zdravstva, stanovanja, obrazovanja i političkog učešća. Sa oko 12 miliona ljudi, Sinti i Romi predstavljaju najveću manjinu u Evropi.

Forum civilnog društva, Berlin, 1.11.2022: Gilda-Nensi Horvat (DW, moderator), Aleksandra Bojadijeva (Savet za regionalnu saradnju, RCC), Adrijatik Hasantari (Albanija), Dejan Marković (Srbija)
Forum civilnog društva, Berlin, 1.11.2022: Gilda-Nensi Horvat (DW, moderator), Aleksandra Bojadijeva (Savet za regionalnu saradnju, RCC), Adrijatik Hasantari (Albanija), Dejan Marković (Srbija)Foto: SOG/Südosteuropa Gesellschaft

Romi – motor privrede?

Još početkom novembra, na skupu u Berlinu, koji su organizovali Aspen-institut i Društvo za jugoistočnu Evropu, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Sonja Liht, ukazala je na potencijal Roma: „Romi su rastuća demografska i ekonomska sila u EU i na Balkanu. Oni su motor ekonomskog razvoja. Ako to zanemarimo, ceo region će ostati periferija periferije.“

„Pojačavanje glasa Roma u kreiranju politike“ bila je jedna od glavnih tema događaja u čijem fokusu je bio Zapadni Balkan. To što se tamo u kontekstu romskih zajednica vidi je pokazatelj funkcionisanja državnih sistema, smatra Elvis Memeti, nacionalna kontakt tačka za Rome u vladi Severne Makedonije. „Jaz između Roma i ne-Roma kada je reč o životnim uslovima, nedostatku infrastrukture, obrazovanja i pristupa javnim dobrima se povećava. Ipak, postoji veliki potencijal za politički angažman i učešće Roma.“

O neravnoteži u sistemu govori i Adriatik Hasantari iz organizacije „Roma Active Albania“. Najteže su pogođeni najslabiji u društvu. Rasizam i anticiganizam su još uvek usidreni u sistemu i snažno utiču na generacije – bez obzira na političku orijentaciju. „Zamislite dete u uzrastu od pet godina koje je već nekoliko puta isterano iz svog doma. „Kako ta osoba može da izgradi poverenje u sistem“, pita Hasantari.

Dakle, nije dovoljno samo da se Romi „čuju“. Učešće u političkim procesima samo je prvi korak od mnogih neophodnih. „Stručnost iz romske zajednice političari bi trebalo sa periferije da premeste i centar procesa političkog odlučivanja. Fokus treba da bude na regionalnoj saradnji, kako bi se ostvarili najveći mogući uticaj i održivost.“

Međutim, sve je to utopija s obzirom na trenutnu situaciju Roma u regionu i EU. Na to ukazuje Dejan Marković iz Srpskog romskog foruma u Beogradu, na osnovu podataka iz aktuelnog izveštaja Agencije EU za ljudska prava (FRA). „Još uvek više od pola romske populacije živi bez pristupa adekvatnom smeštaju i vodi. Oko trećina dece pati od gladi. Razlog za nestabilnu situaciju Roma je nedostatak političke volje, neophodne da bi se išta promenilo. To je razlog što anticiganizam i dalje postoji“, kaže Marković.

London: Drive to Survive – protest romske zajednice protiv diskriminacije (jul 2021)
London: Drive to Survive – protest romske zajednice protiv diskriminacije (jul 2021)Foto: WIktor Szymanowicz/NurPhoto/picture alliance

„Nema politike bez našeg učešća“

Aleksandra Bojadijeva iz Regionalnog saveta za saradnju (RCC) ističe da su do sada suzbijani samo simptomi, ali ne i uzroci. „Krajnje je vreme da se umanje efekti anticiganizma, jer to koren svih negativnih stvari koje su se Romima desile u prošlim vekovima. Nije dovoljno reći da svi treba da budu jednako tretirani, ako ne kreću svi sa jednakih pozicija. Romima su potrebne jednake mogućnosti.“

I pored novog okvira EU za ravnopravnost, učešće i uključivanje Roma, to još nije realnost. Naprotiv. Retko ko je iz romske zajednice na političkim funkcijama ili u državnoj upravi – i pored jasnih smernica političara. Zato je jedini način da se poveća kvalitet političkih odluka taj da se Romi uključe u sve političke oblasti. „Ništa ne bi trebalo dogovarati i odlučivati bez nas i zato mi Romi treba da učestvujemo u svim procesima političkog odlučivanja.

Nakon procene Evropske komisije, u proleće 2023. godine, pokazaće se da li i kako države-članice Evropske unije zaista preuzimaju svoju političku odgovornost.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.