Republika Srpska: Napadi na povratnike često bez epiloga

Od 1996. do 2022. godine na području Republike Srpske ubijeno je 13 povratnika (trinaesta žrtva bio je Murat Badić, stradao prilikom polaganja kamena-temeljca za obnovu srušene džamije Ferhadija u Banjaluci), 22 povratnika su teško ranjena, 1.020 bili su žrtve fizičkog napada, dok je 3.500 povratnika pretrpelo neku vrstu verbalnog napada, najčešće na nacionalnoj osnovi. To su podaci „Udruženja žrtava i svedoka genocida“, bazirani na osnovu iskaza 3.500 anketiranih povratnika, podataka policijskih agencija u BiH, kao i pravosudnih institucija (sudovi i tužilaštva u BiH).

„Nijedan od 13 slučajeva ubistva nije rešen, nijedan od 1.200 fizičkih napada nije rasvetljen. To znači da MUP Republike Srpske i tužilaštva u tom entitetu ništa ne žele da urade po tom pitanju, ne preduzimaju adekvatne korake kako bi procesuirali počinioce, nema sudskih postupaka“, kaže za DW predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović.

On ističe da se politika koja je stvarala RS do danas nije promenila, „tako da su, nažalost, povratnici u RS izloženi kontinuiranim napadima, a oni su u poslednje vreme sve žešći i sa sve težim posledicama“, kaže Tahirović.

Saopštenje MUP-a Republike Srpske

Nakon učestalih napada na bošnjačke povratnike, oglasio se i MUP RS. U saopštenju koje je dostavljeno i DW spominje se, pored ostalog, slučaj „razbojništva“ nad porodicom Memišević u višegradskom selu Omeragići (povratnici Fadil i Ajša Memišević brutalno su pretučeni u martu 2023). „Istraga u ovom slučaju vodi se pod nadzorom Tužilaštva Istočno Sarajevo“, precizira se u saopštenju.

MUP navodi da su identifikovana i saslušana „tri maloletna lica“ koja su 23. juna 2023. godine teško pretukla mladića Osmana Mehanovića iz Bratunca. Napominje se i da su „lišena slobode“ četiri policijska službenika Policijske stanice Osmaci u RS (severoistočna BiH). „Oni su suspendovani i protiv njih će biti pokrenut unutrašnji postupak“, saopštio je MUP RS. Radi se o policijskim službenicima koji su, kako prenose mediji u BiH, krajem avgusta 2023. u Policijskoj stanici Osmaci pretukli 14-godišnjeg dečaka dok je njegov otac u drugoj prostoriji „slušao jauke“.

Nema konkretnih dela?

MUP Republike Srpske uhapsio je dve osobe (B.J. i B.O. iz Zvornika) osumnjičene za napad na povratnika Senada Sejfića 3. septembra 2023. godine u Gornjoj Kamenici. Pored navoda o krivičnim delima, MUP RS konstatuje da su reakcije „bošnjačkih udruženja“, i „bošnjačkih političara“, kao i izveštavanje „pojedinih federalnih medija“ zapravo „širenje verske i nacionalne mržnje, jer stvaraju napetost i huškačku atmosferu“.

Saopštenje MUP-a RS nije umirilo povratnike, kaže predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida. „MUP RS bi radije da se o napadima ćuti. U saopštenju se govori o istražnim radnjama u vezi s nekoliko zadnjih napada, ali nema reči o napadima u proteklom periodu, ne spominje se da su počinioci identifikovani, ne govori se ništa o pokretanju sudskih postupaka, nema podataka o procesuiranju, niti o kaznama za počinioce krivičnih dela, nema ničega osim tvrdnji da se u svim tim slučajevima vodi postupak protiv nepoznatih počinilaca“, kaže Tahirović.

Poziv Euforu i NATO

Sagovornik DW smatra da su jedini nadležni za preduzimanje konkretnih mera zaštite povratničke populacije, u slučaju izostanka adekvatne reakcije lokalnih policijskih snaga, Eufor, odnosno NATO. „Pozvali smo Eufor i NATO da deluju u skladu s mandatom kako bi zaštitili povratnike. Oni imaju sva neophodna sredstva, jedinice i opremu, a znamo da mogu da budu i ojačani angažmanom dodatnih trupa“, ističe Tahirović.

Ako izostane podrška Eufora i NATO, povratnici najavljuju da će se „sami organizovati“ kako bi se zaštitili. „Ako nam ne pomognu međunarodne snage, nemamo druge mogućnosti nego da se sami organizujemo, a razmišljamo o formiranju posebnih grupa ljudi koje bi obilazile povratnička mesta, razgovarale s povratnicima... Ima mnogo načina na koje možemo da se organizujemo“, kaže naš sagovornik. Tahirović ističe da će se prvo dati šansa međunarodnim snagama „koje i po Dejtonskom sporazumu imaju mandat da zaštite povratnike“.

Eufor „nije primarna agencija za reagovanje u BiH“

Eufor je odgovorio na upite DW u vezi s procenom bezbednosne situacije, položajem povratnika u RS i načinima na koje bi međunarodne snage eventualno mogle da pomognu toj populaciji. Rečeno je da „Eufor ostaje posvećen pružanju podrške vlastima BiH u održavanju bezbednog i stabilnog okruženja u skladu s izvršnim mandatom“. „Eufor održava jake veze s našim partnerima iz svih agencija za sprovođenje zakona u BiH“, navodi se u odgovoru.

Naglašava se i da „Eufor nije primarna agencija za reagovanje u BiH“, te da su u lokalnim bezbednosnim pitanjima „agencije za sprovođenje zakona u BiH prve koje reaguju i imaju primat u toj oblasti“.

Stručnjaci za pitanja bezbednosti smatraju da bi policijske agencije u BiH trebalo adekvatnije da pristupe zaštiti ugroženih populacija. Profesor na banjalučkom Fakultetu bezbednosnih nauka Duško Vejnović podseća da je, s obzirom na rat devedesetih godina na tim prostorima, „prirodno da postoji doza straha i nepoverenja“.

„Siguran sam da napadi na povratnike u RS nisu organizovani, odnosno nisu planski i da se događaju spontano. Reč o pojedinačnim slučajevima. Često sam na terenu i obilazim područja u čitavoj BiH, a ne samo u RS, i siguran sam da nema organizovanog napada na povratnike ili manjinske grupe. Ali, ima pojedinaca koji koriste jezik mržnje i šire nacionalnu netrpeljivost“, kaže Vejnović.

„Samoorganizovanje nije dobra ideja“

Vejnović napominje da takve ekstremne pojedince treba sankcionisati u skladu sa zakonom. „Većini običnih građana nije do mržnje i nesporazuma, ali institucije moraju da funkcionišu i kada je reč o suzbijanju tih sporadičnih pojava“, ističe sagovornik DW.

Profesor Vejnović smatra da i aktuelni „politički nesporazumi“ jačaju nacionalizme. „Politike u BiH treba urazumiti kao javne delatnosti koje bi trebalo da budu u funkciji razgovora, dijaloga, tolerancije i međusobnog poverenja“, kaže Vejnović. Tome, međutim, kako kaže, ne doprinose aktuelni politički lideri u BiH.

Banjalučki profesor smatra da „samoorganizacija“ određene populacije ili grupa u RS, odnosno BiH, nije dobro rešenje. „Bilo kakvo samoorganizovanje mimo institucija sistema bilo bi rizično. Mi, nažalost, imamo iskustva sa time iz devedesetih godina. Ako se pod ’samoorganizovanjem’ podrazumevaju neke seoske straže, bojim se da bi uz takve straže moglo da ide i oružje, a posedovanje oružja i njegova upotreba regulisana je zakonom“, kaže Vejnović.

Ako je samoorganizovanje u tom smislu najavljeno, ili se planira, onda su podbacile institucije, smatra sagovornik DW. On upozorava da bi eskalacija napada, odnosno nasilja, mogla da ugrozi bezbednost u Bosni i Hercegovini. Zato, kaže Vejnović, mora adekvatno da se reaguje, da se pojača institucionalno delovanje u cilju uspostavljanja poverenja i dodatne bezbednosti za sve građane, bez obzira na pripadnost naciji ili veri.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.