Republika Srpska: 9. januar pada na Sretenje

Prošlogodišnja Deklaracija Svesrpskog sabora definisala je između ostalog obeležavanje Dana državnosti Srbije zajedno sa Republikom Srpskom, što će ove godine prvi put biti realizovano. Dvodnevna manifestacija u Banjaluci i jedan dan u Sremskoj Mitrovici, „dokaz je sabornosti srpskog naroda sa obje strane Drine“.

„Predsednik Vučić će doći 13. i 14. u Banjaluku, a onda ćemo mi otići u Srbiju i nastaviti obeležavanje“, potvrdio je predsednik RS Milorad Dodik, dolazak najvišeg političkog vrha Srbije, podsećajući da je Sretenje kao praznik definisan Deklaracijom Svesrpskog sabora.

Novi politički okvir

Rukovodstvo RS „raduje se da sa Srbijom obeležava zajedničke praznike“, ali se odmah nakon potpisivanja Deklaracije otvorilo pitanje da li vlast u Banjaluci želi da ostavi po strani 9. januar i time na neki način ispoštuje odluku Ustavnog suda BiH, koji je još pre nekoliko godina utvrdio da je datum obeležavanja neustavan i diskriminatorski po druga dva naroda u Bosni i Hercegovini.

U dokumentu koji je usvojen prošle godine u parlamentima Srbije i RS, navedeno je da je Sretenje 15. februara Dan državnosti Srbije i Dan državnosti Republike Srpske koji treba „ujedinjeno i zajednički proslavljati“.

„Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu“, navodi se pored ostalog u Deklaraciji.

Ipak, mnogi taj potez vide kao pokušaj stvaranja novog političkog okvira u kojem bi se, umesto 9. januara kao Dana RS, našao 15. februar Dan državnosti Srbije, kao centralna tačka tog procesa.

„Na prvi pogled takav potez može da deluje kao pokušaj izlaska iz pravnog ćorsokaka u kojem se RS nalazi zbog odluka Ustavnog suda BiH i međunarodnih pritisaka. Međutim, kada se sagleda širi kontekst primene deklaracije Svesrpskog sabora, jasno je da tu nije reč o pukoj zameni datuma, već o kontinuitetu politike vezivanja RS za Srbiju, ovoga puta kroz jačanje narativa o jedinstvu ’srpskog sveta’“, ističe komunikolog iz Banjaluke Mladen Bubonjić.

Opozicija se „lomi“ preko Dodika i Vučića

Što se tiče opozicije u Republici Srpskoj, ona je u političkom rascepu. Delovanje u uslovima podrške predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću s jedne i protivljenju odluka predsednika RS s druge strane, noćna je mora za njihove političke prvake. Kao što se kriju iza političkih floskula kada je reč o studentskim protestima u Srbiji, podržavajući vlast u Beogradu, tako i sada imaju problem u razlučivanju političke stvarnosti, koju bi najradije da izbegnu.

S jedne strane kritikuju bilo kakvo odustajanje od 9. januara kao „državotvornog datuma“, kako kaže prvi čovek SDS Milan Miličević, što bi sa druge značilo da se uputi i kritika na zajedničko obeležavanje Sretenja, stavljajući ga pod nacionalni praznik.

„Deveti januar je Dan državnosti Republike Srpske i mi ga kao takvog doživljavamo, bez ikakve želje da bilo koga vređamo. Ali isto tako, Dan državnosti Srbije, Sretenje... mi ćemo svakako učestvovati i podržavamo to kroz deklaraciju koja je donesena na Svesrpskom saboru, a opet na osnovu specijalnih veza Srbije i Republike Srpske. I mislimo da time nikoga ne ugrožavamo, već štitimo interese RS“, rekao je Miličević, uoči obeležavanja u Banjaluci.

Zajedničko obeležavanje nije dobro dočekano od bošnjačkih političara u Bosni i Hercegovini, od kojih neki taj čin vide i kao udar na suverenitet zemlje. Potpredsednik Republike Srpske, Ćamil Duraković, stava je da to jasno pokazuje pretenzije Srbije za „srpskim svetom“, te da se radi o diplomatskom skandalu na koji BiH mora da reaguje.

Redefinisanje statusa

„Na dan države čiji ste predsednik, vi boravite na teritoriji druge države kako biste obeležili taj dan i to je jasna poruka da oni ne poštuju Bosnu i Hercegovinu, njen suverenitet i integritet, ma koliko to deklarativno govorili“, smatra Duraković, uz konstataciju da je to jasna poruka da se čini sve da se unutrašnja pitanja u BiH naruše.

U tom kontekstu reagovao je i bošnjački član Predsedništva BiH Denis Bećirović, podsetivši na upozorenja koja je prošle godine izneo pred Savetom bezbednosti UN. Bećirović je tada govorio o Svesrpskom saboru kao opasnom antidejtonskom udaru na BiH, na šta je i sada podsetio.

„Bez naknadne pameti, čvrsto stojim iza svojih reči. Sada je svima jasno da sam u Njujorku, na sednici Saveta bezbednosti UN, govorio istinu i činjenice, a da je protestno pismo Srbije generalnom sekretaru UN i predsedniku Generalne skupštine UN zbog tog mog govora bilo obična obmana. Deklaracija tzv. Svesrpskog sabora predstavlja opasan antidejtonski udar na nezavisnost i suverenitet države Bosne i Hercegovine“, napisao je Bećirović, na društvenoj mreži Fejsbuk.

Politički vrh u Republici Srpskoj odbacuje takve navode, naglašavajući da time nikoga ne ugrožavaju, već da na taj način pokazuju jedinstvo srpskog naroda koje nikome ne bi trebalo da smeta. Komunikolog Mladen Bubonjić, smatra da je proslava Sretenja u RS deo šire strategije, čiji je cilj redefinisanje odnosa RS prema BiH i njeno postepeno preusmeravanje prema Srbiji – iako to Deklaracijom ili bilo kojim drugom dokumentom nije zvanično navedeno.

„Jasno je da se Sretenje ne obeležava u Republici Srpskoj kao izraz istorijskog sentimenta, već kao politička poruka. To je još jedan korak u procesu institucionalnog i simboličkog vezivanja RS za Srbiju, pri čemu se ne radi samo o pitanju jednog datuma, već o trajnoj politici koja ima za cilj redefinisanje statusa RS unutar BiH“, zaključuje Bubonjić.