Renesansa nuklearne energije širom sveta

Značaj nuklearne energije mogao bi tokom narednih decenija dramatično da poraste. To proizilazi iz studije Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Naime, IAEA je prvi put revidirala svoju prognozu globalnog razvoja nuklearne energije. Jer, da bi u borbi protiv klimatskih promena izbegle upotrebu fosilnih goriva, mnoge zemlje razmatraju ulogu nuklearki u proizvodnji energije.

Prema maksimalnom scenariju ove organizacije sa sedištem u Beču, kapacitet nuklearnih elektrana u svetu bi mogao da se udvostruči do 2050. - i do 792 gigavata. To je deset posto više u odnosu na prognoze predstavljene prošle godine. To bi se moglo postići samo novim tehnologijama u nuklearnom sektoru, smatraju u IAEA. U to spadaju proizvodnja vodonika kao i upotreba naprednijih reaktora. U konzervativnom scenariju IAEA, proizvodni kapacitet bi mogao ostati na sadašnjem nivou od 392 gigavata.

Prošle godine je postotak ukupne svetske proizvodnje energije u nuklearkama iznosio 10 posto. U maksimalnom scenariju IAEA, udeo do 2050. godine je nešto veći, do oko 12 posto. Deset godina nakon eksplozije u Fukušimi, neke zemlje ulažu milijarde u nuklearne elektrane manjeg formata.

Razlozi za nuklearnu energiju

Predsednik Udruženja poslodavaca Gesamtmetall, Stefan Volf, zalaže se za povratak Nemačke nuklearnoj energiji. "U narednim godinama, ne samo zbog sve veće elektromobilnosti, imaćemo povećanu potražnju za električnom energijom, a u isto vreme odustajemo od uglja i ne možemo ići u korak s izgradnjom vetroelektrana", izjavio je Volf iz magazin „Bild". Stoga se, kako je rekao, sada mora raspravljati o povratku nuklearnoj energiji. "Ne može se dogoditi da postanemo potpuno zavisni od drugih zemalja, od kojih ćemo nuklearnu i električnu energiju kupovati po visokim cenama", rekao je Volf.

I Kristijan Kulman, šef hemijskog koncerna Evonik i predsednik Nemačkog udruženja hemijske industrije (VCI), takođe je kritičan prema mogućnosti povećanja uvoza električne energije: "Tu se postavlja pitanje da li treba više koristiti nuklearnu energiju - barem dok ne budemo imali sopstveno bazno snabdevanje, jer ako postanemo zavisni od uvoza, to će biti veoma skupo", rekao je ovaj menadžer u intervjuu za "Frankfurter algemajne cajtung".

Čak i aktivistkinja za zaštitu klime Greta Tunberg može – ili je mogla - da vidi pozitivne aspekte u nuklearnoj energiji: "Čak i ako je proizvodnja nuklearne energije vrlo opasna, skupa i zahteva dosta vremena, posebno zemlje i regioni bez velikih mogućnosti za dobijanje obnovljive energije mogu profitirati od nuklearne energije", napisala je Tunberg pre dve i po godine na Fejsbuku.

Nuklearna energija iz Češke?

Još krajem avgusta je češki predsednik Miloš Zeman ponudio Nemačkoj pomoć u slučaju problema u snabdevanju zbog nemačke energetske tranzicije. "Ako dođe do nestašice električne energije, Češka Republika, kao veliki izvoznik, vrlo će rado isporučiti električnu energiju u Nemačku - po razumnoj ceni", rekao je češki predsednik nakon sastanka sa nemačkim  predsednikom Štajnmajerom. Susedna zemlja na istoku do tog roka želi da poveća udeo nuklearne energije sa sadašnje jedne trećine na oko polovinu.

Da li je nuklearna energija zelena investicija?

Dok IAEA vidi nuklearnu energiju kao čist oblik energije, Nemačka i druge zemlje odlučile su se za postepeno gašenje nuklearki, s obzirom na sigurnosne rizike i problematično konačno skladištenje nuklearnog otpada.

I u drugim područjima nema konsenzusa o tome kako tačno oceniti nuklearnu energiju. Što se tiče ulaganja u zelene vrednosne papire, već dugo se vodi rasprava o tome šta se s pravom može smatrati održivim i pre svega pitanje - da li tu spada i nuklearna energija.

fs/tageschau

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu