Reklamna kampanja za useljeničku zemlju

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer je na kongresu sa stručnjacima za pitanje useljavanja rekao: „Ako želimo da nam ljudi dolaze, onda moramo ciljano da reklamiramo našu zemlju“. „Useljenički marketing“ je potreban jer prognoze o stručnoj radnoj snazi na nemačkom tržištu rada za narednih nekoliko godina, bez stranaca, ne izgledaju nimalo optimistične. Prema rezultatima studije fondacije „Bertelsman“, broj radno sposobnih ljudi u Nemačkoj bi do 2050. godine mogao da se smanji za 11 miliona. Za trenutnih 45 miliona radnih mesta bi na raspolaganju bilo samo 29 miliona radnika. Zaključak ministra De Mezijera glasi: „Mi Nemci previše govorimo o dozvolama. O pozivanju i dolasku ljudi govorimo subiše malo“.

Ministar kaže da je potrebno više marketinga iako je Nemačka već danas najomiljenija useljenička zemlja na svetu. U Nemačkoj trenutno živi 8,2 miliona ljudi koji nemaju nemačko državljanstvo. Daleko veći broj je onih koji potiču iz drugih ili trećih generacija useljeničkih porodica. Građanski ratovi u Iraku i Siriji doveli su do toga da se broj izbeglica u Nemačkoj u poslednje dve godine znatno povećao. Broj potražilaca azila prošle godine je iznosio 200.000, a procenjuje se da bi ove godine azil u Nemačkoj moglo da zatraži 300.000 ljudi. „Ni u jednoj drugoj zemlji na svetu se ne podnosi toliko veliki broj zahteva za azil kao u Nemačkoj“, kaže ministar Tomas de Mezier. Dok se u poslednje vreme mnogo i kontroverzno diskutuje o pomoći i smeštaju izbeglica, ministar u narednih nekoliko meseci želi da bude temeljitiji: „Moderna useljenička zemlja, Nemačka, mora da govori o tome kako da oblikuje useljavanje“.

Ministar kaže da se, pored državnih struktura, u reklamnu kampanju trebaju uključiti i uspešna nemačka privreda. „Nemački preduzetnici su veoma kreativni u tome kako da izvoze nemačke proizvode u celi svet. Zašto je nemačka privreda do sada bila slabo kreativna da iz inostranstva u Nemačku privuče pravu radnu snagu?“, pitao je ministar unutrašnjih poslova predstavnike privrede. Ulrih Gril, predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije obećao je ministru da će i privreda uzeti učešće u jednoj takvoj reklamnoj kampanji.

Debata o novom zakonu o useljavanju

Neki, među kojim su socijaldemokrate iz vladajuće koalicije, veruju da bi novi zakon o useljavanju sa transparentnim pravilima mogao ponuditi jasne okvire. Do sada su useljenici često uz sebe morali da imaju pravnika kako bi se mogli snaći kroz papirologiju. Zakon o useljavanju bi mogao da se pobrine za više transparentnosti, odnosno da se useljenici i domicilno stanovništvo isto posmatraju, kaže Ajdan Ozoguz, ministarka u saveznoj vladi zadužena za pitanja integracije. „Niko u našoj zemlji ne razume ko u stvari dolazi, ko ide i zašto“, konstatuje Ozoguz. Ona kaže da nije mali broj onih koji misle da je sve izmaklo kontroli. To naravno raspiruje nepotrebne strahove što iskorišćavaju desnopopulistički pokreti kao što je Pegida.

Ministar De Mezijer smatra da se pravnim izmenama, pa čak ni sa pojednostavljivanjem zakona, ne bi uspelo privući više stručnjaka i visokokvalifikovanih ljudi u Nemačku. Međutim, ministar De Mezijer nije jedini koji misli da će novi zakon doneti pozitivne rezultate. „Oni, koji misle da će s novim zakonom o useljavanju sve biti lakše, transparentnije i jasnije, zaista greše“, kaže profesorka Kristine Langenfeld, predsednica Veća stručnjaka za pitanja integracije i migracije.

Sortiranje useljenika po kulturnim krugovima?

Već su se pojavile kontroverze oko pitanja u kojim zemljama će se sprovoditi useljenički marketing koji je najavio ministar unutrašnjih poslova. Ministar nije krio činjenicu da će se raditi o zemljama koje su bliske hrišćansko-evropskim kulturnim krugovima. „Mislim da je legitimno da jedna useljenička zemlja gleda ko joj najbolje odgovara“, kaže ministar. Njegov argument glasi: „Spremnost na prihvatanje useljenika, kod samih građana je veća ukoliko su oni bliži njihovom kulturnom krugu. Očekuje se da će se uskoro protiv takvog argumenta pojaviti otpor u muslimanskim zemljama što bi moglo da dovede do većih podela.

Ta tema je dosta osetljiva ne samo zato što mediji u poslednjih nekoliko sedmica i meseci moraju mnogo da izveštavati o ružnoj strani Nemačke kao useljeničkoj zemlji: desnopopulistički pokret Pegida je i dalje protiv svake vrste prihvata izbeglica, a učestali su i požari na objektima koji su planirani za smeštaj izbeglica kao što je slučaj u Treglicu. „To su užasavajuće slike i moramo dati sve od sebe da do toga više ne dođe“, kaže De Mezijer.

EU mora više da poradi na useljavanju

Ministar unutrašnjih poslova smatra da bi pored Nemačke i EU trebalo više da poradi na useljavanju. S obzirom na 50 miliona izbeglica u svetu, EU bi trebalo da da zajednički odgovor, smatra ministar. Evropska komisija bi u maju trebalo da predstavi evropsku migracionu agendu. Dosadašnji izbeglički sistem, poznatiji kao „Dublin II“, biće preispitan. Taj sistem, inače, organizacije za zaštitu ljudskih prava oštro kritikuju. Reč je o sistemu kojim se reguliše raspodela izbeglica između članica EU. Osim toga, biće reči o legalnim useljeničkim putevima, kao i jačoj borbi protiv trgovine ljudima na evropskim spoljnim granicama, kaže ministar. Prvi zaključci trebalo bi da budu donešeni na samitu evropskih ministara unutrašnjih i spoljnih poslova koji će biti održan u julu. Profesor Demetrios Papademetriju iz vašingtonskog Instituta za migracionu politiku savetuje nemačkom ministru unutrašnjih poslova: useljavanje mora biti atraktivnije ili će čita projekat da propadne. Međutim, Nemačka za to još ima vremena, kaže taj Amerikanac grčkih korena.