1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Regionalni centar odbrane od požara na predlog BiH?

14. avgust 2024.

Svake godine u julu i avgustu širom Balkana bukte požari. Zato se pokreće pitanje formiranja regionalnog centra koji bi mogao da reaguje u najkraćem mogućem roku. Takav predlog bi prva mogla da inicira BiH.

https://p.dw.com/p/4jR4W
Helikopter gasi požar u Nacionalnom parku Sutjeska
Helikopter gasi požar u Nacionalnom parku Sutjeska Foto: BHRT Sarajevo

Požar u Nacionalnom parku Sutjeska koji je buktao danima, progutao je na stotine hektara niskog rastinja, obuhvatio stogodišnju crnogoričnu šumu i ugrozio biodiverzitet kompletnog tog područja. Širenje požara zaustavljeno je naporima Helikopterskog servisa Republike Srpske, kasnije i sa dva helikoptera Oružanih snagaBosne i Hercegovine, a na kraju i helikopterima iz Srbije specijalizovanim za gašenje požara.

Ipak, zbog komplikovanog sistema odlučivanja, entitetske i državne nadležnosti, zatim političke blokade, jer se u prvi mah nije dalo odobrenje za pomoć iz Srbije, obronci Zelengore bili su danima pod vatrom, jer se nije reagovalo ranije.

„Mi smo bili spremni u subotu da krenemo... Imali smo logističke kapacitete da već u subotu budemo ovde. Međutim, diplomatsko odobrenje je stiglo danas (12. avgust) i sada smo tu da pomognemo“, rekao je kapetan helikopterskog tima iz Srbije Jovica Mihailović, odmah nakon dolaska na lokaciju Sutjeske.

Obronci Zelengore bili su danima pod vatrom, jer se nije reagovalo ranije
Obronci Zelengore bili su danima pod vatrom, jer se nije reagovalo ranijeFoto: BHRT Sarajevo

Koordinacijom protiv požara

A odobrenje je trebalo da prođe Savet ministara BiH, gde je, tek nakon nekoliko dana, postignuta saglasnost za traženje međunarodne pomoći u gašenju požara. Pomoć je zatražena od Srbije, Hrvatske i Crne Gore, zbog nedovoljnog kapaciteta kojim raspolaže Helikopterski servis RS i Oružane snage BiH koje imaju flotu od šest helikoptera, a za gašenje požara su spremna dva.

Pored požara na Sutjesci, aktivni su požari u Kaknju i na još nekoliko lokacija, ali i u susednoj Crnoj Gori, te Makedoniji, gde je Srbija takođe uputila pomoć za gašenje požara. U ovakvim uslovima otvorilo se pitanja formiranja regionalnog centra koji bi „pokrivao“ zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Hrvatsku, a koji bi u svakom trenutku bio operativan u hitnim slučajevima i reagovao na regionalnoj osnovi. Da li bi takav potez bio dobar – u to ne sumnjaju u Hrvatskoj, koja je članica Evropske unije i već je deo mehanizma koordinacije.

„Već postoji mehanizam unutar EU i Grčka ga je sada aktivirala. Što se tiče zemalja van EU, svakako bi to trebalo napraviti. Treba ispregovarati, dogovoriti i napraviti jedan takav mehanizam – ili u okviru EU ili posebno. Itekako ima smisla, jer nesreće ne poznaju granice i treba biti solidaran“, kaže za DW načelnik štaba Civilne zaštite Istarske županije Dino Kozlevac, napominjući da, iako je reč o političkim odlukama, tu ne sme biti razlika.

„Jer, tu bi se olakšale sve procedure koje bi bile definisane ranijim dogovorom, što bi ubrzalo upotrebu snaga tamo gde je to hitno potrebno“, kaže Kozlevac.

Dešava se da BiH nema dovoljno helikoptera za gašenje požara
Dešava se da BiH nema dovoljno helikoptera za gašenje požaraFoto: BHRT Sarajevo

Iz Crne Gore takođe poručuju da granice ne smeju da budu prepreka u ovakvim uslovima i da je saradnja vatrogasnih jedinica postojala i do sada kroz razne projekte. Stvaranje jedinstvenog sistema samo bi olakšalo ovaj posao i ubrzalo sve potrebne procedure u spasavanju života i imovine ljudi usled svih vrsta nepogoda.

Politika kočničar

„Nama nikakva Evropska unija ne treba, mi smo dovoljni sami sebi i imamo dovoljno pameti i znanja da možemo da napravimo saradnju na nivou zemalja bivše Jugoslavije – samo da postoji dobra volja, politička prevashodno. Vatra ne poznaje granice“, kaže za DW komandir Službe zaštite i spašavanja Herceg Novog Zlatko Ćirović, targetirajući politiku kao kočničara u tim procesima.

„Kada je struka u pitanju, tu nikakvih prepreka nema. Mi ćemo se dogovoriti efikasno i brzo, jedni dugima priskočiti u pomoć. Malo je problem političke prirode, jer naši političari još ne mogu da prihvate da se struka pita i onda dolazi do zastoja“, kaže Ćirović.

Ako je suditi po izjavi ministra spoljnih poslova BiH Elmedina Konakovića, problema ne bi trebalo da bude. Naprotiv, ideja je, kaže, odlična, iako ne želi da ulazi u nadležnost Ministarstva bezbednosti u čijoj je to pitanje u ingerenciji najvećom delom. Spreman je da razmotri i predloži zemljama u regionu jednu takvu inicijativu.

„Slažem se i dajem punu podršku i u ovim situacijama nikada ne bismo trebali imati političke razlike kao prepreke za spasavanje materijalnih dobara i ljudskih života. Trebalo bi da razmišljamo o jednom takvom regionalnom centru koji sigurno može da bude od pomoći“, kaže Konaković, navodeći kao primer saradnje prethodne situacije u kojima je BiH pomagala i Sloveniji i Turskoj.

„Da ne bi bilo da uskačem bilo kome u resore i pokrećem inicijative, s obzirom na to da je Nešić (ministar bezbednosti BiH, Nenad, prim.aut.) glavni i odgovorni za našu participaciju u tom mehanizmu u okviru civilne zaštite, super je ideja. Ja ću je delegirati mojim kolegama i da je mi zajedno iz Saveta ministara prosledimo susednim zemljama“, kaže Konaković za DW.

Helikopteri u akciji gašenja požara na Sutjesci
Helikopteri u akciji gašenja požara na SutjesciFoto: BHRT Sarajevo

Od zahteva, do pomoći – 24 sata

I Nešića smo pitali da li bi podržao takvu inicijativu, ali nije odgovarao na naše pozive. S druge strane, za razgovor je bio raspoložen ministar odbrane Zukan Helez, koji za DW podseća da je Savet ministara BiH na poslednjoj sednici potvrdio sporazume sa Srbijom i Hrvatskom o međusobnoj saradnji do „kraja sezone požara“.

„Svakako da bi jedna takva inicijativa stvaranja regionalnog centra bio odličan potez, da se ta saradnja trajno uspostavi i definiše. Jer, priroda je jača od svih ovih društvenih procesa. Čak i zemlje koje imaju nerešenih pitanja sarađuju na ovom planu, tako da umrežavanje regiona u tom smislu nije nemoguće i trebalo bi to uraditi“, kaže Helez.

Najefikasnije gašenje požara je na samom početku, odnosno odmah nakon izbijanja i lociranja. Problem prekogranične pomoći sa svim zemljama Zapadnog Balkana je vreme koje je potrebno od pokretanja zahteva, do ulaska letelice u domaći vazdušni prostor, koje je neretko i 24 časa. Upravo ta činjenica, slažu se naši sagovornici, trebalo bi da bude razlog za ozbiljno pristupanje formiranju regionalnog centra koji bi odmah mogao da reaguje bez birokratskih prepreka, a po ranije utvrđenim pravilima koje bi zemlje unele u taj dogovor.