Referendum u podeljenoj zemlji
29. septembar 2018.
Žestoka politička rasprava zavladala je Makedonijom dugo pre održavanja referenduma o budućem nazivu države. Ukoliko građani odluče da dodaju geografsku odrednicu „Severna“ kao pridev svom sadašnjem imenu to bi, kako uveravaju vlasti, otvorilo vrata za članstvo u NATO i EU. Ukoliko odluče suprotno – ta vrata bi mogla biti zatvorena decenijama, a cena po jednu od najsiromašnijih zemalja u Evropi mogla bi biti razarajuća.
Vlade u Skoplju i Atini potpisale su sporazum u junu, ostavljajući iza sebe 27 godina prepiranja oko korišćenja istorijskog naziva „Makedonija“.
Protesti u znak otpora sporazumu, ponekad nasilni, održali su se u obe zemlje tokom leta. U danima pre glasanja ankete pokazuju da većina građana Makedonije koja želi da glasa – podržava sporazum. Međutim, značajan deo građana aktivno će bojkotovati glasanje. Oni se nadaju da će glasanje biti proglašeno nevažećim ukoliko izlaznost bude manja od 50 odsto.
Risto Mijakovski je jedan od njih. On sedi u šatoru u malom parku preko puta Sobranja. Mijakovski je po zanimanju akademski slikar, a član je pokreta #Bojkotiram. Taj pokret vidi uzdržavanje od glasanja na referendumu kao jedini način da se sačuva sadašnje ime Republike Makedonije. „Promenom imena oni žele potpuno da izbrišu makedonski narod. Gubimo svoj identitet, jezik, sve“, kaže on.
Iako je promena imena delikatno pitanje za Makedonce, ne dele svi iste strahove kao Mijakovski. Vlada u Skoplju tvrdi da sporazum ne ugrožava makedonski identitet. Naprotiv, kažu da ga jača na međunarodnom nivou.
Makedoniju je u znak podrške sporazumu posetio veliki broj vodećih evropskih i američkih političara, od nemačke kancelarke Angele Merkel do američkog sekretara za odbranu Džemsa Matisa. „Ovo je istorijska šansa koju kao generacija imate samo jednom. Nemojte da ostanete kod kuće: Iskoristite demokratsku priliku da kažete šta mislite o budućnosti vaše zemlje“, izjavila je Merkel na konferenciji za novinare sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim početkom meseca.
Vlada koju predvodi socijaldemokrata Zaev na vlasti je od juna prošle godine i obećava da pozitivan ishod na referendumu otvara vrata članstvu u NATO i početku pregovora o pristupanju EU. Tokom posete Skoplju početkom septembra generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg potvrdio je da bi makedonski „ministar odbrane mogao da sedne za sto u NATO februara sledeće godine – ukoliko se usvoji sporazum“.
Promena imena je „izdaja”
Najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE nije definitivno pozvala svoje pristalice da glasaju na određeni način. U strahu od gubitka podrške EU i SAD, šef VMRO Hristijan Mickoski ne želi da bude viđen kao deo zvanične kampanje za bojkot, ali kritikuje sporazum kao „izdajnički“.
„Sporazum o promeni imena je štetan i treba ga odbiti. To je protiv makedonskih nacionalnih interesa i protiv makedonske države“, rekao je Mickoski svojim pristalicama prošle nedelje. Predsednik države Đorđe Ivanov iz VMRO-DPMNE već je izjavio da neće glasati.
Suočeni sa mogućnošću slabog odziva na glasanje, premijer Zaev i drugi vladini ministri promenili su svoju retoriku u poslednjim danima kampanje. „Uspeh referenduma zavisi od onih koji glasaju. Oni koji ne glasaju se čak ni ne računaju“, izjavio je Zaev na konferenciji za novinare u četvrtak, odbijajući izlaznost kao preduslov za uspeh referenduma.
Referendum je zvanično konsultativni, što znači da parlament i Vlada ne moraju uvažiti mišljenje građana. Ipak, da bi referendum zvanično uspeo potrebna je izlaznost od preko 50 odsto građana. Opozicija je kritikovala i referendumsko pitanje koje zapravo spaja dva pitanja: „Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Grčke?“
Jedan zapadni diplomata, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je za DW da SAD i vodeće zemlje EU mogu podržati stav Zaeva da ignoriše izlaznost, ukoliko bude nedovoljna. ali to sve pod uslovom da građani koji glasaju jasnom većinom podrže sporazum.
Poslednja prepreka
Ipak, za pristalice sporazuma ostaje još jedna prepreka i nakon referenduma. Vlada mora da obezbedi dvotrećinsku većinu u parlamentu kako bi ratifikovala sporazum i napravila neophodne izmene ustava. To neće biti moguće bez podrške opozicione partije VMRO-DPMNE ili barem dela njenih poslanika.
Visoki vladini izvori navode za DW da se vlada nada da će kombinacija velike podrške glasača na referendumu i međunarodnog pritiska ubediti bar neke od poslanika VMRO-DPMNE da glasaju u korist ustavnih promena.
Za Rista Mijakovskog to bi bilo neprihvatljivo. „Samo ljudi mogu da odlučuju o ovom pitanju“, kaže on, dodajući da „bi to bilo moguće jedino ukoliko se u nedelju pojavi više od 50 odsto glasačkog tela“. Mijakovski je već doneo odluku. On neće glasati, u nadi da referendum neće biti uspešan i namerava da ostane u svom šatoru sve dok „ime Republika Makedonija ne bude spašeno“.
Ali njegova želja da brani ime može skupo koštati Makedoniju. „Ukoliko ne iskoristite ovu šansu, prilično sam siguran da druge šanse neće biti decenijama. Ako ne i zauvek“, upozorio je komesar za proširenje Johanes Han tokom nedavne posete Skoplju.