Razmene zatvorenika: Kao nekad u podeljenom Berlinu

U doba Hladnog rata su spektakularne, tajne razmene špijuna često obavljane na granici zapadnog i istočnog Berlina. Ta praksa bila je neka vrsta „životnog osiguranja“ za obaveštajce.

Jednom uhapšeni, oni više nisu od koristi za obaveštajne službe za slične zadatke, ali to je garancija države za koju rade da će brinuti za njih čak i ako budu uhapšeni. A to je dobro za moral svih koji su „na drugoj strani“ na tajnom zadatku.

No među sada razmenjenim zarobljenicima nisu samo obaveštajci, nego je za u Rusiji uhapšene humanitarce i aktiviste za ljudska prava pušten i takozvani „ubica iz Tirgartena“.

Zadatak Vadima Krasikova nije bio prikupljanje nekakvih informacija, nego puko i brutalno ubistvo Gruzijca poreklom iz Čečenije, Slimčana Habngošvilija u berlinskom parku.

Nemačka policija je uložila ogromne napore da uđe u trag ubici koji je delovao po nalogu Kremlja i uspela je da ga dovede pred lice pravde. A sada je u Moskvi dočekan kao nekakav heroj.

Za vreme vladavine Vladimira Putina je uvek iznova dolazilo do razmena, a neke su znale da izazovu ogorčenje javnosti. Evo pregleda nekih važnijih razmena u poslednje vreme.

Špijuni za špijune

Jula 2010. su SAD i Rusija na aerodromu u Beču razmenili zatvorenike: Vašington je pustio deset osoba, Rusija četiri.

Među onima koje je Rusija pustila na Zapad je bio i ruski nuklearni naučnik Igor Sutjagin koji je do tada već jedanaest godina sedeo u zatvoru, optužen da je tajne informacije o ruskim podmornicama javljao jednoj britanskoj firmi.

Upravo tom prilikom je na Zapad došao i bivši pukovnik KGB-a Sergej Skripalj optužen za špijunažu za Veliku Britaniju. Skripalj će, zajedno s ćerkom, osam godina kasnije biti žrtva pokušaja likvidacije bojnim otrovom novičokom.

Moskva do danas negira da je odgovorna za taj atentat, a taj incident je izazvao proterivanje preko dvadeset ruskih diplomata sa Zapada.

 

Ostale dve osobe koje je Rusija pustila su bili ruski obaveštajni oficiri Aleksander Zaporoški i Genadij Vasilenko. Oni su optuženi za pomoć američkoj federalnoj policiji FBI da u njihovim redovima otkriju ruskog dvostrukog agenta.

Zauzvrat, SAD su u Rusiju pustile deset osoba koje su osuđene za špijunažu za Rusiju. Među njima je bila i Ana Čepmen rođena Kuščenko. Ona se udala za Britanca i dobila britansko državljanstvo, a od 2009. je živela u Njujorku gde se predstavljala kao posrednica u prodaji nekretnina.

No njen glavni zadatak je bilo uspostavljanje kontakata sa viđenijim američkim političarima i zvaničnicima. Nakon ove razmene joj je oduzeto britansko državljanstvo, a od tada radi kao voditeljka na jednoj televizijskoj stanici bliskoj Kremlju.

Režiser za vođu pobunjenika

Par godina pre ruske invazije na Ukrajinu, u septembru 2019. je istovremeno na aerodromima u Moskvi i Kijevu priređena razmena „35 za 35“.

U Kijev je tako stigao i Kiril Višinski, bivši urednik programa na ukrajinskom jeziku ruske državne novinske agencije RIA Novosti, ali najveću pažnju je izazvao dolazak Vladimira Zemaha iz Rusije.

Sudbina ovog bivšeg komandanta protivvazdušne odbrane samozvane „Narodne Republike Donjeck“ je gotovo bizarna: kako je otkrio kolektiv istraživačkih novinara Belingket, Zemah je ključni svedok u obaranju civilnog aviona na letu MH14 iz Amsterdama za Kuala Lumpur pet godina ranije i on ne samo da je znao da je raketa na civilni avion ispaljena s proruske strane, nego je bio i u kontaktu s posadom te protivvazdušne jedinice.

No iako ga je pustila u Ukrajinu, Moskva mu je zabranila odlazak u Holandiju gde se vodila istraga i pripremalo suđenje, a kako tvrde ukrajinski mediji, Zemah se vratio u područje Donbasa.

Isto tako, u Kijev su tako došla 24 mornara koje je Rusija uhapsila na Crnom moru, baš kao i ukrajinski režiser Oleg Senzov. On je 11. maja 2014. na Krimu, odakle je i rodom, bio otet od ruskih snaga bezbednosti optužen kako za osnivanje „terorističke grupe“ koja je nameravala da vrši diverzije na poluostrvu pod ruskom okupacijom.

Senzov je uporno tvrdio da su te optužbe besmislica i da je bio mučen za vreme istrage, a osuđen je na dve decenije strogog zatvora. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Senzov se kao dobrovoljac javio u ukrajinsku vojsku i bori se na frontu.

Vojnik za „preduzetnika“

Aprila 2022. je u Rusiju pušten i Konstantin Jarošenko koji je u SAD bio optužen za šverc droge i do tada je odslužio gotovo polovinu od dvadeset godina zatvorske kazne na koju je osuđen.

Ovaj pilot i „preduzetnik“ je 28. maja uhapšen u Liberiji i kasnije izručen Sjedinjenim Državama. Tamo je optužen da je pripremao transport četiri tone kokaina iz Kolumbije u Afriku – jedna od uobičajenih švercerskih ruta za unosno tržište Evrope, iako je Jarošenko odbijao da prizna krivicu.

Zauzvrat, Moskva je pustila pripadnika američkih marinaca Trevora Rida iz zatvora. Optužba protiv ovog američkog vojnika je takođe bila čudna: navodno se u Moskvi na ulici posvađao s dve žene, a onda se agresivno ponašao prema policijskim službenicima koji su se umešali.

Sve to je bilo dovoljno da ga je 2020. sud u Moskvi osudi na devet godina zatvora zbog navodnog „po život opasnog nasilja protiv državnih službenika.“ Rid se žalio na uslove u zatvoru i stupio je u štrajk glađu. Ova razmena je sprovedena u Istanbulu.

Košarkašica za trgovca oružjem

Decembra 2022. je na aerodromu Abu Dabija razmenjena i američka košarkašica Britni Grajner za ruskog državljanina Viktora Buta koji je u SAD sedeo u zatvoru zbog trgovine oružjem.

Grajner, zvezda ženske NBA lige koja je uz to igrala i za ruski Jekaterinburg, uhapšena je u martu 2022. na moskovskom aerodromu dok se vraćala u Rusiju iz Njujorka.

Ruski službenici su u prtljagu pronašli dva vejpa sa uljem kanabisa. U avgustu iste godine ju je ruski sud osudio za „šverc i posed narkotika“ na devet godina zatvora i novčanu kaznu od milion rubalja – oko 10.000 evra.

Viktor But je pak pravi švercer o kojem je snimljen i film „Lord of War“ s Nikolaseom Kejdžom. Isporučivao je svakakvo oružje, a mušterije su mu bile i najopskurnije diktature i paravojske širom sveta.

Dugo se stezao obruč oko ovog trgovca smrću sve dok 2008. konačno nije naseo na zamku američke službe DEA čiji su se agenti predstavili kao pripadnici kolumbijskog pokreta FARC i dovukli ga na sastanak u Tajlandu.

Tamo je uhapšen i 2010. izručen SAD gde ga je u aprilu 2012. savezni sud u Njujorku osudio na 25 godina zatvora.