„Radikalizam u BiH je pod kontrolom“
5. oktobar 2017.
DW: Čujemo u poslednje vreme izjave iz Hrvatske, od predsednice Grabar-Kitarović, do Vlade i preko njihovih obaveštajnih službi, o terorističkim grupama u BiH. U međuvremenu su se sastali i predstavnici obaveštajnih agencija iz regiona. Postoje li realne pretnje od terorističkih grupa u BiH?
Dragan Mektić: Ja već duže vreme ponavljam i govorim da mi u BiH imamo određene probleme i sa radikalizmom, nasilnim ekstremizmom i terorizmom, da je to ovde ratni recidiv, da se nismo tada ozbiljno upustili u borbu protiv radikalizma i da je to u jednom momentu bilo eskaliralo. Terosističke pretnje su bile ozbiljne, čak su se formirale određene grupe i izvele neke terorističke akte, tako da je to bio ozbiljan problem u BiH.
Unazad tri godine mi smo radikalno promenili svoj stav u odnosu prema radikalizmu i terorizmu – uopšte nemamo tolerancije. Uspostavili smo ozbiljan nadzor nad pojedincima i grupama, doneli smo strategiju u vezi sa borbom protiv terorizma i njegovom prevencijom, ali su se onda posle toga pojavili i drugi problemi, poput Sirije, tako da je i jedan broj naših državljana, oko 230, otišao na ta ratišta. Neki su se vratili, neki poginuli, nešto njih je još dole. Sve to je komplikovalo situaciju, ali tim represivnim određenim metodama, preduzimanjem raznih mera, stavljanjem pod apsolutni nadzor svih osoba koje mogu predstavljati pretnju sa stanovišta nasilnog radikalizma, mi, rekao bih, menjamo ukupnu situaciju. Mislim da to sada daje određene rezultate na način da evo već dve godine nismo imali odlaska na sirijska ratišta, nemamo ozbiljnih incidenata ovde.
I pored svih mera koje preduzimamo, kao i svaka država u Evropi, pa i u svetu, mi ne možemo u potpunosti isključiti mogućnost da dođe do nekog terorističkog incidenta. To se dešava i mnogo bogatijim, finansijski jačim državama koje ulažu više novca u tu borbu, ali prema svim onim informacijama i saznanjima koje imamo, mi taj problem držimo pod kontrolom. Sada ćemo ući u proces prevencije, u smislu deradikalizacije i ići u lokalne zajednice i do tih pojedinaca, pa i ovih što su se vratili sa sirijskog ratišta, generalno raditi prevenciju protiv radikalizma, posebno kod mladih ljudi.
Da li će projekti deradikalizacije biti sprovedeni u saradnji s lokalnim i možda verskim zajednicama?
Za deradikalizaciju imamo posebne projekte, ići ćemo tamo gde su radikalizovane osobe na neki način napravile svoje zajednice. Ići ćemo i u zatvore, raditi s osobama koje se nalaze na izdržavanju kazne zbog nasilnog radikalizma i terorizma, raditi i sa njihovim porodicama, a ići ćemo i u opštu prevenciju radikalizma i naravno da ćemo raditi i sa verskim zajednicama.
Kada je u pitanju opšta bezbednosna situacija, kakva je saradnja sa zemljama u okruženju?
Najveći broj ozbiljnih krivičnih dela je organizovani kriminal. U tom slučaju nije u pitanju pojedinačno nijedna država jer su kriminalne grupe u pravilu uvezane, zajedno rade i postoje elementi regionalnog karaktera, pa je od velike važnosti i regionalno delovanje. Mi smo stvorili sve pravne pretpostavke, potpisali Konvenciju o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, imamo pravni osnov da zajedno radimo i sad je samo bitno ojačavati međusobno povjerenje i shvatiti na pravilan način da se ne možemo ozbiljno boriti protiv pojava kriminaliteta bez regionalne saradnje.
Postoji li saradnja u slučaju migracija poslednjih godina, u slučaju da se i BiH nađe na putu izbeglica s istoka?
Tokom poslednje migrantske krize prema Zapadnoj Evropi, BiH nije bila zahvaćena tom rutom. Očekivali smo da će dio te rute ići preko BiH, bili se pripremali, preduzimali sve mere, ali to se nije dogodilo. Nakon dogovora postignutog između EU i Turske, problem je u tome što je između Grčke i Zapadne Evrope ostalo nekoliko hiljada „zaglavljenih" migranata, posebno u Srbiji, oko 8.000. To se pitanje ne rešava i oni realno predstavljaju pretnju stoga što ilegalno pokušavaju da iz Srbije preko BiH ili nekih drugih država odu u Zapadnu Evropu.
Kad je zaustavljena ruta, pojačao se problem ilegalnih migracija, krijumčarenja ljudi. Organizovane kriminalne grupe to koriste za trgovinu ljudima, za krijumčarenje. U BiH se, recimo, ove godine broj ilegalnih migranata povećao za preko 300 odsto. Preduzimamo i radimo sve da te kanale presečemo. Tu imamo dosta solidne rezultate i mislim da BiH nije država kroz koju je lako krijumčariti ljude. Tu je isto bitan regionalni momenat, da to zajedno radimo, da organizujemo zajedničke policijske akcije u regionu, da identifikujemo krijumčare ljudi.
Ne želimo da žmurimo. Mi jednostavno možemo da zažmurimo i kažemo – evo, mi nismo krajnja destinacija, neka prođu kroz BiH. Ali želimo da budemo deo evropskog bezbednosnog sistema i kad su u pitanju migracije.
Krajem septembra na području Tuzle je održana zajednička vežba s NATO. Kolika je važnost takvih vežbi?
Mi smo, kao Ministarstvo bezbednosti, bili organizatori te vežbe,zajedno sa civilnom komponentom NATO. Nešto više od godinu dana smo radili na pripremi vežbe i mislim, sa stanovišta BiH, regiona, ali i svih drugih država koje su učestvovale, da je to bila jedna izuzetno dobro organizovana vežba, da je scenario bio jako dobro zamišljen. Na kraju krajeva, BiH je imala priliku da stekne velika iskustva i znanja drugih i da vidi dokle su, u organizacionom, institucionalnom i materijalno-tehničkom smislu otišla ta dostignuća. Isto tako postajemo, s međunarodnog aspekta, zemlja koja može da učestvuje u odgovoru na katastrofe i u drugim delovima sveta, izvan BiH.
*Dragan Mektić, 1956, obnaša dužnost ministra sigurnosti BiH od 2015. godine. Član je Srpske demokratske stranke (SDS) BiH , a nakon završenih Studija za unutrašnje poslove Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, kao diplomirani kriminolog obavljao je niz dužnosti u branši, uključujući i one u obaveštajnim strukturama BiH, te kao direktor Službe za poslove sa strancima BiH.