Putin pokušava iznutra da uništi EU

DLF (Dojčland funk): Sporazum iz Minska stalno se krši. Da li je on potpuno bezvredan?

Viola fon Kramon: Plašim se da jeste. Ja sam od početka imala veliku sumnju u to da li Minsk 2 uopšte može da doprinese održivom miru. Sada se tačno vidi da separatisti, rukovođeni iz Moskve, nemaju nikakv interes za mir. Tokom moje poslednje posete Kijevu prisustvovala sam konferenciji za štampu OEBS-a. I tamo je jasno rečeno: strana koja napada su separatisti i oni ne daju pristup stalnoj posmatračkoj misiji OEBS-a. To konkretno znači da permanentno upućivanje apela obema stranama, posebno od strane zapadnih Ministarstava spoljnih poslova, nije opravdano.

Na koji način bi se sporazum mogao spasiti, odnosno kako je moguće doći do primirja?

Jedna strana nema interesa za primirjem i to je nešto što mnogi na Zapadu ne razumeju. Mi znamo da Putin već duže vreme na ukrajinskoj granici gomila teško naoružane jedinice, a gde će biti upotrebeljne, ne znamo. Ali, u svakom slučaju, sve to ide u pravcu destabilizacije Ukrajine. Narod je već poptuno iscrpljen, na samom je kraju. Broj izbeglih se i dalje povećava, mada je na snazi primirje.

Hajde da pričamo o stacioniranju američkih tenkova i teškog ratnog naoružanja u istočnoj Evropi. Ponekad izgleda kao da Putin mami Zapad, posebno Amerikance koji dolaze vrlo blizu njihovim granicama, a onda upadaju u zamku. Ima li tu istine?

I da i ne. Jer, ranije smo mislili da je to samo igra. Ali, mi sada naravno vidimo, kada pogledamo rat u Ukrajini, da nije u pitanju igra, već da se radi o pravoj akciji. I to je psihološki momenat iz ugla američkog ministarstva odbrane koji mogu da razumem, da pokažu baltičkim zemljama, Poljskoj i Bugarskoj: Da! Mi smo tu, na vašoj smo strani, šta god da bude. I to se mora sada uraditi.

I ono što se možda mora naglasati jeste to da se u Rusiji stalno tvrdi da nijedan ruski vojnik nije uključen u borbe u Ukrajini. A to znači da je broj poginulih na ruskoj strani relativno mali. Ali, ako bi došlo do otvorenog rata, Rusija bi imala značajne gubitke i to bi morala da objasni svom narodu. A to nije lako, posebno kada se ratuje protiv bratske zemlje, kao što je Ukrajina.

Verujem da je za sada verovatno najbolje da se podrže Baltičke zemlje i druge zemlje u NATO. I ako pogledate, na primer, kako Putin sada deluje u Norveškoj. Rekla bih da Norveška ne predstavlja agresivnu opasnost za Rusiju, ali ona ipak traži sukob. Isto tako je i sa Finskom. To su takoreći sve miroljubive susedne zemlje, a Rusija ih ipak napada. Tu postoji jedan momenat u ruskoj unutrašnjoj politici, da zaista ciljano privuku neprijatelje na samu granicu.

Ali, gospođo Fon Kramon, šta se krije iza toga? Putin valjda ne želi ozbiljno rat - treći svetski rat?

On neće svetski rat, ali ima interesa da zbije redove u sopstvenoj zemlji. On ima ogromne probleme, i to ne samo ekonomske, finansijske, već naravno ogromne strukturalne probleme. A rat protiv zlih neprijatelja: Sjedinjenih Država, protiv NATO, protiv fašista; i šta se sve ne provlači po medijima poslednjih 14 meseci, to je to što zbija redove i što mu osigurava moć.

Na to se mora dobro obratiti pažnja, i u ovom trenutku. Brine me i finansiranje ekstremno-desničarskih i desno-nacionalističkih stranaka u Evropi. On traži antievropske, antizapadne i antilieberalne snage i sistematski ih podržava. I to u kombinaciji sa 30 procentnim povećanjem naoružavanja koje traje od 2008, što je naravno pretnja za susedne zemlje.

Mi jednostavno moramo da budemo spremni na ono što dolazi iz Rusije, i uverena sam da moramo naše medije bolje da osposobimo za informativni ili propagandni rat koji još preti iz Moskve. Ja ne verujem da će doći do otvorenog rata, ali sam uverena da Putin pokušava da uništi Evropsku uniju - u ovoj formi iznutra. Ima dosta tačaka u EU koje mu za to mogu poslužiti, ima puno slabih zemalja koje trenutno može sistematski da iskoristi za svoj cilj.