Put ka EU kroz regionalnu saradnju
15. oktobar 2013.
Crna Gora je u junu 2012. godine otvorila održala prvu Međuvladinu konferenciju sa Evropskom unijom i time otvorila proces pristupnih pregovora za članstvo. Od tada do danas Podgorica je od 35 postojećih otvorila i zatvorila dva poglavlja, jedno koje se odnosi na nauku i istraživanja i drugo iz oblasti kulture i obrazovanja. Crnogorska vlada nada se da će do kraja ove godine otvoriti i dva najzahtevnija poglavlja u pregovorima, poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i temeljnih prava, odnosno pravde, slobode i bezbednosti.
Upravo je vladavina prava ono na čemu EU najviše insistira kada je u pitanju, ne samo evrointegracioni put Crne Gore, već i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Posle sastanka u Briselu predsednik Saveta EU Herman van Rompej, čestitao je predsedniku Crne Gore Filipu Vujanoviću na „opštem napretku“ Crne Gore u procesu evrointegracija, na reformi Ustava i jačanju nezavisnog sudstva, ali i podvukao neophodnost pravne sigurnosti u zemlji, transparentnosti i efikasnosti državnih institucija, kao i slobode medija.
„Godina 2013. važna je za proces širenja EU na Balkanu. Hrvatska je postala članica Unije. Dogovor između Srbije i Kosova dao je evropskim perspektivama Beograda i Prištine nove dimenzije. Tu su i napori Crne Gore, jedinstvo u zemlji po pitanju evrointegracija i uloga u regionu. Sve to nedvosmisleno ohrabruje i druge zemlje Balkana na njihovom putu ka EU“, ocenio je Van Rompej.
Balkanska osmorka, šestorka…
Iako je iz Crne Gore u godini za nama u više navrata lansirana ideja o jačanju regionalne saradnje „balkanske šestorke“, u okviru koje se pominjalo i formiranje parlamentarne skupštine Zapadnog Balkana, a u cilju unapređenja međusobne saradnje, ali i ubrzanja procesa evrointegracija, predsednik Crne Gore, Vujanović, u Briselu je fokus stavio na jednu drugu regionalnu inicijativu, iza koje stoje Hrvatska i Slovenija.
„Cilj tog procesa nazvanog „Brdo“ (po Brdu kod Kranja gde je 2010. godine pokrenuta ideja), jeste da se ohrabre evrointegracije zemalja Zapadnog Balkna, da se podrže regionalni projekti i posreduje u rešavanju otvorenih pitanja u regionu“, objasnio je Vujanović u razgovoru sa Van Ropmejem, dodavši da očekuje da naredni sastanka „balkanske osmorke“, planiran da se održi na proleće u Hrvatskoj, da novi doprinos situaciji u regionu.
Šta spaja i razdvaja Balkan na putu ka EU?
Iako je u istoriji proširenja Evropske unije već bilo uspešnih primera međudržavne saradnje u cilju približavanja Uniji, kao što je Višegradska grupa (čine je Mađarska, Poljska, Češka i Slovačaka, koje su zajedno 2004. godine pristupile EU), slične balkanske inicijative, za sada, nisu bile tako uspešne i usaglašene. I dok analitičari kao „balkanske razloge“ navode ratnu prošlost, nedovršene države i otvorena pitanja, u međuvremenu se i politika proširenja promenila, pa se sa „velikog proširenja“ došlo do pojedinačnog ulaska na osnovu sopstvenih zasluga zemlje. Iako iz Brisela često pozdravljaju i pozivaju na svaki vid saradnje u regionu, činjenica je da balkanske zemlje imaju puno toga što ih spaja, ali i razdvaja na zajedničkom putu ka Evropskoj uniji.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković