1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pustinja još uvek krije bojne otrove?

10. februar 2014.

Iako je objavila da je uništila svoje hemijsko oružje, to ipak nije sasvim tačno. Libija još uvek čuva stotine tona hemikalija iz kojih može da se proizvede veoma opasno oružje.

https://p.dw.com/p/1B65q
Foto: picture alliance/AP Photo

Ono što je 2011. i 2012. godine pronađeno u libijskoj pustinji, zaista je više nego stravično. Reč je o 517 artiljerijskih granata, osam bombi težine 250 kilograma i 45 delova za rakete. Sve to bilo je napunjeno opasnim iperitom, poznatijim pod nazivom plikavac.

To podmuklo hemijsko sredstvo napada pre svega kožu, ali i pluća i oči. Simptomi se pojavljuju tek nekoliko sati nakon prvog kontakta. Prvo se primećuje crvenilo kože (slično onom kao kod opekotina od sunca) koje s vremenom postaje bolno i stvaraju se mehuri. Tkivo kože do te mere je povređeno i uništeno da je ozdravljenje u suštini gotovo nemoguće. Posledica je prodiranje i drugih, po organizam štetnih materija u telo, zbog čega dolazi do dodatnih, opasnih infekcija.

Gadafi je godinama proizvodio hemijsko oružje

Plikavac pronađen u libijskoj pustinji zapravo više u toj zemlji ne bi sme oda postoji. Bivši predsednik Libije, ubijeni diktator Muamer al Gadafi potpisao je, naime, još 2004. godine konvenciju Ujedinjenih nacija o zabrani korišćenja hemijskog oružja. No, taj korak koji je trebalo da posluži njegovom povratku na međunarodnu političku scenu, očigledno je bio lažan.

Gadafi je godinama proizvodio hemijsko oružje i to na tri različita mesta u zemlji. Ukupno je proizvedeno 25 tona plikavca, 3.563 bombi i oko 1.390 tona različitih sirovina za razna hemijska borbena sredstva. Tako je bar, njegov režim, tu proizvodnju zvanično deklarisao Organizaciji za zabranu hemijskog oružja (OPCW).

Nakon građanskog rata, u Libiji su sprovedene akcije skupljanja oružja među stanovništvom
Nakon građanskog rata, u Libiji su sprovedene akcije skupljanja oružja među stanovništvomFoto: picture-alliance/dpa

Sve do izbijanja građanskog rata u Libiji, u februaru 2011. godine, Libija je de fakto poštovala i ispunjavala svoje obaveze vezane za konvenciju koju je potpisala. Malo po malo su u toj zemlji fabrike i skladišta oružja prenamenjeni u nešto drugo, oružje uništavano (kao i municija), a uništena je i velika količina spomenutog iperita, odnosno plikavca. Međutim, borbe između pobunjenika i režima prekinule su taj proces. Tek nakon što je Gadafi skinut sa vlasti, uništeno je njegovo opasno nasleđe – i to uz pomoć Nemačke koja je Libiju po tom pitanju pomogla sa oko pet miliona evra. U maju prošle godine, Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) javila je da su u Libiji uništena sva skladišta sa zalihama plikavca.

Brzo rešenje za oružje iz pustinje

Ono što je još ostalo, bilo je spomenuto oružje pronađeno u libijskoj pustinji i koje je vrlo lako, u još uvek nestabilnoj Libiji, moglo da padne u pogrešne ruke. Problem s uništenjem tog oružja je u tome što su napunjena plikavcem i kao takva nepodobna za uništenje na uobičajen način, u već postojećim postrojenjima. „U pogodnom godišnjem dobu, biće instalirano novo postrojenje za uništenje u kojem će moći da se uništi i oružje sa iperitom. Pronađena municija je u vrlo lošem stanju, propušta, i zato je veoma opasna jer otrov može da iscuri“, izjavio je portparol OPCW, Mihael Luhan u razgovoru za Dojče vele.

Postrojenje za uništenje oružja dolazi iz Nemačke

Izgradnju novog postrojenja kao i školovanje libijskih stručnjaka, finansirale su Nemačka i SAD. Već tokom prošlog leta, oko 20 Libijaca bilo je na školovanju u Nemačkoj i Švedskoj. Samo postrojenje izgradila je nemačko-švedska firma „Dynasafe International“. Kako stoji u opisu te mašine koji je DW dobio putem elektronske pošte, „u centru postrojenja nalazi je jedna vrsta posebne peći, specijalno izgrađene za uništenje tog hemijskog oružja. Ostaci gasa se, nakon uništenja, još jednom pažljivo čiste tako da na kraju procesa čak 99 odsto plikavca bude sasvim uništeno. Najveći izazov za firmu bilo je u to što je celo pokretno postrojenje moralo da bude izgrađeno za samo sedam meseci. Mašina koja može da se rastavi i sastavi teška je oko 50 tona…“

Poslednja granata uništena krajem januara

Uništenje spomenutog oružja napunjenog plikavcem trajalo je tri meseca tako da je 26. januara je u Ruvagi, u libijskoj pustinji, na mestu na kojem se nekada proizvodilo hemijsko oružje, uništena je i poslednja granata. Međutim, Libija ipak još uvek nije sasvim oslobođena od potencijalnog hemijskog naoružanja. Još uvek se u njenoj pustinji nalazi oko 850 tona hemijskih sirovina. Prema navodima portparola OPCW, te sirovine nalaze se na sigurnom mestu i pod stalnim nadzorom. „Reč je o sasvim običnim, uobičajenim sredstvima, ali iz kojih se mogu proizvesti hemijska oružja. Zato i ona moraju da budu uništena“, kažu u OPCW. Prema planovima, Libija bi tek 2016. godine trebalo da bude zaista oslobođena od svih tih sirovina i hemijskog oružja. Naravno, pod uslovom da se u njenoj pustinji ne nalazi još neko skladište koje do danas još nije pronađeno.

Autori: Aleksander Drehsel / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković