Prvi u istoriji

Irci znaju da prevrnu očima kada su sučeljeni sa stereotipom da je njihova zemlja tradicionalno katolička i zadrta, poznatija po odlasku ljudi iz nje nego po dobrodošlici za imigrante. Takva percepcija možda nije pravedna danas, duboko u 21. veku, kada gotovo petinu stanovnika Irske čine ljudi rođeni negde preko mora. Irska je prva zemlja na svetu koja je referendumom legalizovala homoseksualne brakove dok Katolička crkva ima sve slabiji uticaj.

Simbol nove mondenske Irske – tako o njoj misle mnogi stanovnici – sada postaje Leo Varadkar (38), sin Irkinje i imigranta iz Indije. On je u petak izabran za novog lidera vladajuće partije Fine Gael pa će uskoro i na premijerskoj poziciji u Dablinu naslediti Endu Kenija – verovatno već 13. juna kada parlament ponovo zaseda. Varadkar je prvi evropski premijer sa azijskim korenima u istoriji, najmlađi ikada u Evropskoj uniji i istoriji Irske.

Taj političar je još pre dve godine dao razloga da ga hronike njegove zemlje upišu debelim slovima kada je u jednom radijskom intervjuu rekao da je homoseksualac. Bio je prvi član irske vlade koji je to učinio. Tada je stekao simpatije jer je svoje izjašnjavanje objasnio činjenicom da želi da bude otvoren pred referendum o gej brakovima u Irskoj, kako mu neko ne bi prebacio da ima skrivenu agendu. To mu je pribavilo imidž čoveka koji govori otvoreno u zemlji gde političari često puštaju maglu.

Ostrvski Makron?

U trci za prvog čoveka svoje partije Varadkar je na neki način predstavljao sebe kao irsku verziju francuskog predsednika Emanuela Makrona ili mladog kanadskog premijera Džastina Trudoa. Govorio je o solidarnosti i jednakim šansama i pre svega o novom centrizmu, tvrdeći da su krajnja levica i krajnja desnica postali slične jedna drugoj. Levica i desnica, rekao je novinarima, pa to je priča iz osamdesetih.

„Ne mislim da to ima veze sa modernom politikom. Ne nameravam da se vraćam ni na jednu od tih filozofija – zanima me filozofija budućnosti. Širom sveta vidimo nove podele u politici između onih koji su nazadni i onih koji su napredni, onih koji teže budućnosti sa slobodnom trgovinom, individualnim slobodama, preduzetništvom i novim društvenim ugovorom. Takvu politiku želim da predstavljam“, objasnio je.

Liberalan i socijalan?

No slika koju bi Varadkar voleo da birači imaju o njemu ne odgovara baš realnosti. Od onih stereotipa od Irskoj još ih je mnogo ukotvljeno u zakonima, a Varadkar – vatreni zagovornik gej brakova – nije naklonjen recimo legalizaciji abortusa. Stalno je dizao glas protiv ukidanja 14-godišnje zatvorske kazne koja je predviđena za ilegalne abortuse. Mnogi liberalni glasači su razočarani ovim mladim političarom. Ni oni koje pre svega zanimaju socijalne teme i zagovaraju jaku socijalnu državu nisu oduševljeni.

„Nije da Varadkar nema socijalnu svest, već je njegova osnovna politička ideologija da država treba da se skloni s puta svojim građanima“, kaže Hju Okonel, politički izveštač lista Sandej biznis post. „Eto ironije: pomislilo bi se da će se otvoreni homoseksualac, sin imigranta, kao premijer zalagati za socijalno-liberalni pravac i inkluziju. Ipak, moglo bi da bude suprotno“, kaže Okonel za DW.

Teški zadaci pred novim premijerom pre svega su povezani sa efektima Bregzita koji dovodi u pitanje trgovinu sa Velikom Britanijom, ali i ukupne odnose sa Severnom Irskom. Priče o političaru koji je prvi put u istoriji ovo ili ono brzo će utihnuti pa će i Varadkar biti meren prema rezultatima.