1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
KonfliktiSirija

Provera činjenica: mnogo lažnih tvrdnji o Asadovim zatvorima

Tetjana Klug | Monir Gaedi
13. decembar 2024.

Nakon pada Asada hiljade zatvorenika oslobođeno je iz ozloglašenog zatvora Sednaja. Internet je pun slika iz „ljudske klanice“. Ali, nisu sve fotografija verodostojne i tu su da namerno izazovu zabunu.

https://p.dw.com/p/4o6vD
Syrien Damaskus 2024 | Sednaya Gefängnis
Foto: Asaad al-Asaad/UPI Photo/picture alliance

Jedna od prvih stvari koje su pobunjenici u uradili nakon što su prošle nedelje zauzeli glavni grad Damask bilo je oslobađanje zatvorenika iz ćelija zloglasnog vojnog zatvora Sednaja. Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenal opisala je to mesto kao „ljudsku klanicu“. Zatvor Sednaja bio je mesto gde su sirijske vlasti pod predsednikom Bašarom el Asadom sistematski mučile i pogubljivale veliki broj civila.

Aktivista za ljudska prava i bivši zatvorenik Omar al Šogre za DW kaže: „Broj registrovanih zatvorenika u Siriji pre pada režima bio je oko 139.000. Verujem da je u stvari više od 200.000 ljudi bilo mučeno u tim ćelijama svakoga dana.“

„Govorimo o stotinama hiljada ljudi koji su bili zarobljeni i mučeni decenijama. To znači da su mnogi Sirijci, gotovo svaka sirijska porodica, izgubili nekoga ili poznaju nekoga ko je nestao i nikada više nije čuo za te ljude“", kaže Ibrahim el Asil sa Instituta za Bliski istok u razgovoru za DW.

Dok mnogi očajnički tragaju za svojim rođacima koji su navodno zarobljeni u Sednaji, internet su preplavile slike i video-snimci oslobođenih zatvorenika.

Patnja ljudi i trenutno olakšanje mnogih su stvarni, ali neke slike na internetu nisu. DW je proverio neke od najraširenijih tvrdnji. Lažne vesti poriču stvarnost i pomažu da  se zamagli razjašnjenje zločina koje je počinio Asadov režim.

Jedna fotografija koju je generisala veštačka inteligencija postala je viralna kao fotografija zatvorenika Sednaje

Ispod fotografije se tvrdi: „Ovo je jedan od zatvorenika iz zatvora Sednaja. Čovek je iznenađen kad vidi ljudsko lice, jer ga je neka podla osoba stavila pod zemlju i odlučila da ga zaboravi u rupi“, stoji na arapskom u objavi na platformi Iks ispod fotografije naizgled prestravljenog čoveka koji izlazi iz rupe u zemlji.

DW provera činjenica: lažno

Slika navodnog zatvorenika Sednaje proširila se internetom
Slika navodnog zatvorenika Sednaje proširila se internetomFoto: DW/Threads

Slika ne prikazuje zatvorenika iz zatvora Sednajja. Povratna pretraga vodi do jednog drugog posta na Iksu s fotografijom i video-zapisom od pet sekundi čoveka koji puzi iz rupe držeći velikog pauka. Video je objavljen na TikToku 3. decembra 2024. i označen je kao post generisan veštačkom inteligencijom. Širom otvorene oči čoveka na fotografiji uprkos jakom svetlu i neprirodni pokreti ruku, takođe su pokazatelji da je video nastao uz pomoć veštačke inteligencije.

„Da, sve je ovo veštačka inteligencija“, stoji u opisu tog TikTok-naloga koji svakodnevno objavljuje jezive video-snimke generisane veštačkom inteligencijom koji često prikazuju osobe u tunelima s ogromnim paucima i nepoznatim stvorenjima.

Navodni prizori iz Sednaje su zapravo motivi iz muzeja u Vijetnamu

Tvrdnja: slika koja prikazuje mršavog muškarca duge kose okovanog u ćeliji postala je viralna na raznim društvenim mrežama – uz tvrdnju da je zatvorenik zatvora Sednaja. „Na prvi pogled biste mogli pomisliti da je ovo scena iz horor filma?! Ali, zapravo je reč o zatvoru Sednaja u Damasku“, tvrdi jedan korisnik na Fejsbuku.

DW provera činjenica: netačno

Ovo je voštana figura iz muzeja u Vijetnamu, a ne zatvorenik u Sednaji
Ovo je voštana figura iz muzeja u Vijetnamu, a ne zatvorenik u SednajiFoto: DW/Facebook

Široko rasprostranjena slika ne prikazuje zatvorenika iz Sednaje. Povratnim pretraživanjem slika na internetu pronašli smo sliku istog vezanog čoveka snimljenu u avgustu 2008. godine u britanskoj privatnoj agenciji za fotografije Alamy.

Fotografov naslov glasi: „Rekonstrukcija ćelije, poznate kao ’tigrov kavez’, u Muzeju ratnih žrtava u gradu Ho Ši Min u Vijetnamu.“ Na internetu se mogu naći i druge slike voštanih figura u drugim ćelijama koje je snimio taj fotograf.

Poređenje navodnog zatvora Sednaja sa Muzejom žrtava rata u Vijetnamu - to je ista zgrada
Poređenje navodnog zatvora Sednaja sa Muzejom žrtava rata u Vijetnamu - to je ista zgradaFoto: Facebook/Youtube

Kao što pokazuje obrnuta pretraga slika koji je sproveo DW, viralna slika samo je kadar iz video-snimka od jedanaest sekundi koji je navodno snimljen u zatvoru Sednaja.

DW je uporedio je video s onlajn-filmom obilaska na zvaničnom Jutjub-kanalu Vijetnamskog muzeja ratnih ostataka. Većina slika u videu koje navodno prikazuju zatvor Sednaja potiču iz tog muzejskog filma. Slika dugokosog, okovanog muškarca verovatno je integrisana u video.

Tvrdnje o podzemnim ćelijama i dalje se šire uprkos nedostatku dokaza

Tvrdnja: ovaj video tvrdi da prikazuje malo dete u podzemnim ćelijama Sednaje. Jednominutna sekvenca, koja se proširila TikTokom i ima više od 2,7 miliona pregleda, počinje krupnim planom deteta koje gleda kroz mali otvor u ruševinama s ispruženom rukom.

Ono što sledi je satelitski snimak zatvora Sednaja, propraćen glasom koji tvrdi da u zatvoru postoje skrivene podzemne ćelije u kojima su zatvorenici zarobljeni bez hrane, vode ili svežeg vazduha. Glas iz traži i da podelite video-snimak kako biste „privukli međunarodnu pažnju“.

Kada iz TikTok video-snimka koji pogrešno povezuje dete s navodnim podzemnim ćelijama zatvora Sednaja
Kada iz TikTok video-snimka koji pogrešno povezuje dete s navodnim podzemnim ćelijama zatvora SednajaFoto: DW/Tiktok

Iako glas izričito ne kaže da u zatvoru ima dece, mnogi od više od 1.000 korisnika koji su komentarisali snimak to tako tumače. Neki izražavaju tugu i zabrinutost za sudbinu deteta.

DW provera činjenica: netačno

Taj snimak deteta ne potiče iz zatvora Sednaja ili bilo kojeg s tim zatvorom povezanog incidenta. Obrnuta pretraga slika otkriva duže verzije koje su još uvek dostupne na internetu, a koje prikazuju dete kako se igra kod kuće, a ne zarobljeno ispod ruševina.

Čini se da video dolazi sa u međuvremenu izbrisanog TikTok-naloga koji je redovno objavljivao video-snimke tog deteta. Isti materijal cirkulisao je poslednjih nedelja s raznim lažnim tvrdnjama, uključujući i onu da je to dete iz Gaze zarobljeno ispod ruševina nakon izraelskog napada.

Teško je proveriti tačno vreme i lokaciju snimka, ali postavljen je nedeljama pre nedavnih događaja u Siriji i zato se to ne može povezati s oslobađanjem zatvorenika iz Sednaje.

Osim toga, opovrgnute su i tvrdnje o skrivenim podzemnim ćelijama u zatvoru Sednaja. Devetog decembra tim Belih šlemova, volonterske organizacije povezane s antivladinim pobunjenicima, sproveo je temeljnu pretragu zatvora, koristeći obučene pse tragače.

U saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, organizacija je navela da nakon pregleda svih ulaza, izlaza, ventilacionih otvora, sistema kanalizacije, vodovodnih cevi, električnih instalacija i sistema nadzora, „nisu identifikovana skrivena ili zapečaćena područja“.

Kako pogrešne tvrdnje uzrokuju štetu

Problem s lažnim tvrdnjama i manipulisanim fotografijama vezanih za zatvor Sednaja mnogo su opsežnije od konkretnih slučajeva koje smo istražili. Uz video-zapise izvučene iz konteksta, brojne nepotvrđene tvrdnje i dalje kruže internetom.

Na verifikovanom snimku na kojem se vidi kako Sirijci ulaze u zatvor, nakratko se vidi dete. Mnogi su podelili fotografije te scene, tvrdeći da ona dokazuje da se u zatvoru Sednaja drže deca.

Međutim, nije neuobičajeno da mala deca prate svoje zatvorene majke u zatvorima. Ostaje nejasno da li je dete na snimku bilo među zarobljenicima ili je jednostavno bilo u pratnji civila koji su upali u tu ustanovu.

Širenje dezinformacija o zločinima i stravičnim događajima potkopava napore da se oni zabeleže i istraže, odnosno otežava da odgovorni odgovaraju za svoje postupke. Oni mogu da iskoriste zbunjujuću situaciju sa informacijama kako bi negirali ono što se zaista dogodilo. Lažne vesti u svakom slučaju slabe napore da se dođe do istine i pravde.