„Propala je velika vizija salafista“
6. april 2018.
DW: Gospodine Kifer, prema pisanju medija broj salafista u Nemačkoj se udvostručio od 2013. godine. Istovremeno se kaže da se trend povećanja usporava. Kakav je Vaš utisak, da li salafistička scena još uvek jača?
Mihael Kifer: Imam utisak da ona više ne raste. Naravno, to ima veze sa činjenicom da je takozvana Islamska država pretrpela ozbiljan poraz u Iraku i Siriji. Propaganda je bila tako usmerena da se uvek govorilo „mi se borimo u ratu svih ratova, u konačnoj bici“. Taj projekat je propao. Aktivnosti Islamske države su 2013. i 2014. bile usmerene ka mobilizaciji, a sada se može reći da je taj težak poraz doveo do demobilizaciju. Prema tome, salafistički tabor se u narednih nekoliko meseci verovatno neće značajno povećati.
DW: Kako salafisti u Nemačkoj pokušavaju da motivišu ljude nakon što je projekat uspostavljanja kalifata propao?
Kifer: Trenutno pokušavaju da svare taj poraz i pozivaju na izgradnju mreža, aktiviranje u mestu stanovanja i tako dalje. To se uglavnom radi putem društvenih mreža, preko WhatsAppa i drugih kanala. Naravno, još uvek postoji prilično aktivna scena propovednika koji i dalje pokušavaju da šire propagandu. Ali, velika vizija je nestala. Radi se na promeni strategije, što će svakako uvesti red u tu scenu.
DW: Ta scena je u velikim gradovima, poput Berlina i Hamburga, rasla brže nego na drugde. Zašto?
Kifer: To je u logici društvenih pokreta, da su u urbanim naseljima fenomeni vidljiviji nego u provinciji. Ako kao primer uzmemo Rursku oblast sa devet miliona stanovnika, tu se, naravno, može pronaći više žarišta nego u Bavarskoj šumi ili u Zauerlandu. Kada je reč o rastu te scene na određenim lokalitetima, moramo da budemo obazrivi u analizi jer je odlika pokreta izražena mobilnost i dobra umreženost. Već smo više puta videli da se akteri preseljavaju, vodeći sa sobom svoju mrežu ili je ponovo gradeći. I tako može da se desi da se za nekoliko sedmica u novom gradu formira sasvim nova ekipa koja brzo može da prouzrokuje nevolje. To je drugačije nego kod desničarskog ekstremizma, jer je desna scena – to je moje mišljenje – daleko pritajenija.
- pročitajte još: „Rat kultura“ spaja neonaciste i islamiste
DW: Vi ste, između ostalog, istraživali prepisku mladih salafista. Kako se odvija njihova radikalizacija?
Kifer: Radikalizacija se ne odvija prema jedinstvenoj šemi. Ali možemo da kažemo da je radikalizacija uvek vezana za grupe. Kroz nju osoba ne ide sama. Uvek su tu uključeni drugi mladi ljudi od kojih se neki već dugo poznaju. Reč je o rođacima, drugovima iz osnovne škole ili čak vrtića. Od određenog trenutka već može da se prepozna ta kobna grupna. To podrazumeva da se ove grupe i zatvaraju, izolujući se iz spoljašnjeg sveta. Povremeno, u ovim grupama postoji neka vrsta otvorene konkurencije ko je najradikalniji, a kada se to dogodi, tada je prevencija veoma teška.
DW: Kada mora da se počne sa prevencijom?
Kifer: Kada se uoče prvi znaci. To što se događa nisu munjeviti procesi, već postepene promene. Važno je da se pravilno protumače signali. Pre svega da se nastavnici, socijalni radnici, roditelji, ali i druge osobe iz okruženja nekog adolescenta uključe i razviju svojevrsne senzore. Već u ranom stadijumu treba pitati „hej, šta se dešava, šta radiš, gde si se zadržao?“ A potom je veoma važno rano suprotstavljanje i davanje do znanja tim mladim ljudima da brinete za njih. Treba mladima pokazati veću prisutnost i, ako je potrebno, intervenisati zabranom određenih stvari. Međutim, sve to nije gotov recept jer moraju da se preduzimaju individualne mere prilagođene slučaju. Potrebno je vreme, ali ako se dobro radi, može da se dođe do uspeha.
*Mihael Kifer, 1961, je nemački islamolog i publicist koji istražuje pri Univerzitetu Osnabrik. Bavi se prevashodno temama migracije i rasizma.