1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Proširenje EU: Kako na to gledaju nemačke stranke?

7. jun 2024.

Na evropskim izborima 9. juna u Nemačkoj se kandiduje ukupno 35 stranaka i udruženja. DW proverava šta stoji u programima najvažnijih stranaka kada je reč o proširenju Evropske unije.

https://p.dw.com/p/4glmT
Izbori za Evropski parlament u Nemačkoj se održavaju u nedelju 9. juna
Izbori za Evropski parlament u Nemačkoj se održavaju u nedelju 9. junaFoto: picture alliance/Eibner-Pressefoto/Franz Feiner

Demohrišćani

Demohrišćanske stranke CDU/CSU žele da se Evropska komisija „restrukturira i smanji“, a da se istovremeno ojača Evropski parlament.

Smatraju takođe da je dobro da se Evropskoj uniji pridruže i zemlje Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina i Moldavija, jer je to, kako se navodi u njihovom programu, „u bezbednosnom i geopolitičkom interesu Njemačke i Evrope“.

Pre pristupanja, međutim, moraju se ispuniti svi pristupni kriterijumi, a proširenje EU i njeno reformisanje moraju, kažu, teći paralelno.

Za Tursku, iako je od strateškog značaja za Evropu, smatraju da trenutno ne može da postane članica EU, jer se „udaljila od njenih vrednosti“.

Šta su to evropski izbori?

Zeleni

Proširenje Evropske unije za Zelene je „uspešna priča“, koja „jača našu bezbednost, našu stabilnost i naše blagostanje“. Zato oni u svom programu navode: „Naša je odgovornost da aktivno podržavamo zemlje s evropskom perspektivom“.

Zeleni se zalažu za proces pristupanja u fazama, a postizanje međuciljeva žele da nagrade podsticajima, poput pristupa romingu, raznim EU-programima ili delovima jedinstvenog tržišta.

Stranka je skeptična u pogledu perspektive pristupanja Turske. „Po nama, do ponovnog pokretanja pregovora o pristupanju EU može doći tek kada Turska verodostojno krene putem demokratije i vladavine prava“, piše u programu Zelenih.

Socijaldemokrate

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je otvorena za nove članice EU: „Politika proširenja EU bila je i ostaje motor mira, demokratije, vladavine prava i blagostanja u Evropi. Želimo da nastavimo tu uspešnu priču.“

Šta radi Evropski parlament?

Međutim, kako se navodi u programu SPD-a, proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana teče suviše sporo: pre više od 20 godina EU je tim državama dala perspektivu za članstvo.

„Nakon godina kašnjenja, krajnje je vrijeme da države Zapadnog Balkana brzo uključimo u EU – ako ispune pristupne kriterije.“

SPD namerava da se zauzme za uspostavljanje „jasno prepoznatljivih međukoraka u procesu proširenja“, a želi i da ispita „kako se, na primer, pre punopravnog članstva, može omogućiti pristup zajedničkom tržištu EU“.

Liberali

Kad je reč o proširenju Evropske unije, ono bi, kako u svom programu za evropske izbore navode nemački liberali (FDP), moralo da bude praćeno institucionalnim reformama kako bi EU bila sposobna za prijem novih članica.

Alternativa za Nemačku

Alternativa za Nemačku (AfD) je u osnovi protiv proširenja: stranka eksplicitno odbacuje prijem država Zapadnog Balkana u EU. Kako bi Zapadni Balkan postao važan deo Evrope, AfD se zalaže za „privilegovano partnerstvo sa zemljama tog regiona“.

Iako prepoznaje Tursku kao važnog strateškog i ekonomskog partnera, AfD smatra da Turska „kulturno ne pripada Evropi“ i zato stranka traži „hitan prekid pregovora o pristupanju Turske EU i obustavu finansijske pomoći u okviru mera prilagođavanja“.

Evropski izbori: Desničari očekuju veliki broj glasova

Savez Sare Vagenkneht (BSW)

Nova stranka na političkom nebu Nemačke, levičarski Savez Sare Vagenkneht (BSW), protivi se proširenju EU i zato traži moratorijum na proširenje. Stranka u svom programu izričito odbija započinjanje pregovora o pristupanju s Ukrajinom, Moldavijom i Gruzijom. Glavni razlog su, smatraju, troškovi koji bi opteretili budžet EU „zbog pristupanja pet zemalja Zapadnog Balkana, Kosova, Ukrajine, Gruzije i Moldavije“.

jr (ard)