Prijavite privatni bankrot - država pomaže

Bilo da zapinje otplaćivanje kredita, ili da zaostaje plaćanje komunalnih usluga, besparica se oseća sve jače. U privatnom stečajnom postupku, baš kao što firme koje bankrotiraju dobijaju stečajne upravitelje, i privatna lica dobijaju državne tutore koji raspolažu njihovom imovinom uz plan islaska iz krize. Taj plan se sprovodi godinama i njegovo ostvarivanje za lica u stečjanom postupku znači život u strogo postavljenim okvirima koji podrazumeva mnoga odricanja.

Pre stečaja, treba ispitati sve mogućnosti izbavljenja

Pre nego što dođe do privatnog stečajnog postupka, prezaduženi građani mogu da se obrate nekom od savetovališta za dužnike. I država ima takva savetovališta. Njihovi stručnjaci stiču uvid u kompletnu životnu situaciju dužnika i pokušavaju da iskoriste i poslednju mogučnost da se ljudi izvuku iz krize bez stečajnog postupka. Oni traže načine da se povećaju prihodi i smanje rashodi dužnika, razgovaraju sa poveriocima, bankama, institucijama, pokušavajući, poput advokata, da izdejstvuju neke olakšice za svoje klijente, na primer, smanjivanje rata i kamata, oprost ili otpis dela duga i slično.

U Nemačkoj je prezaduženo tri miliona domaćinstava. Pored toga, još 1.200.000 domaćinstava je na rubu finansijske propasti, saopštava Marius Štark iz Nemačkog Crvenog krsta koji već godinama radi kao savetnik za prezadužene: "Vaš mesečni budžet je taman toliki da vi možete izaći na kraj sa finansijskim obavezama. Ali vama preostaje tako malo novca, da čak i najmanje moguće popravke, recimo veš mašine ili poskupljenje struje, može da vas dovede do finansijskog kolapsa."

Prosečan dug prezaduženih: 36000 evra

Štark je zadužen za odnose sa javnošću u Udruženju za Savetovanje prezaduženih, koje ima više od 900 filijala u Nemačkoj i pomaže prezaduženima da se izvuku iz „dužničke spirale“. Osoba koja je zvanično bankrotirala, svom tutoru šest dugih godina mora davati na upravljanje sav prihod iznad egzistencijalnog minimuma. Ipak, proteklih godina stotine hiljada ljudi se opredelilo za ovu mogućnost, kaže Roderih Egler, predsednik Saveznog ureda za statistiku: "Od 1999, broj privatnih stečajnih postupaka naglo je porastao.Najčešći uzrok prezaduženosti je nezaposlenost. Posebno su pogođeni samci, ili samohrane majke. Prezadužene osobe u proseku duguju 36 000 evra. U više od 50 odsto ovakvih slučajeva mesečna zarada je manja od 900 evra, što je niže od granice zaplene novca."

Marius Štark strahuje da će aktuelna finansijska kriza izazvati dalji porast broja bankrotiralih privatnih lica. On zbog toga od nemačkih pokrajina traži više novca za otvaranje novih kancelarija za savetovanje. „U ovom trenutku“, kaže Štark, „mi uspevamo da pružimo pomoć za samo 10 do 15 odsto pogođenih dužničkom krizom“.