Preminuo je pisac David Albahari

David Albahari je imao 25 godina kada je objavio prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, 1973. u izdanju matice Srpske iz Novog Sada. Pet godina kasnije usledio je prvi prvi roman, Sudija Dimitrijević, 1978. takođe u izdanju Matice Srpske.

Za knjigu priča Opis smrti (1982) dobio je Andrićevu nagradu. Knjiga priča Pelerina (1993) nagrađena je nagradama Stanislav Vinaver i Branko Ćopić. Roman Mamac dobio je NIN-ovu nagradu za najbolji roman objavljen u Srbiji 1996. kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Roman Pijavice nagrađen je Nagradom grada Beograda (2006). Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine. David Albahar je 2022. dobio Nagradu Aleksandar Tišma.

Objavio je romane Cink, (1988), Kratka knjiga (1993), Snežni čovek (1995) Mrak (1997.), Gec i Majer (1998) Svetski putnik, (2001) Ludvig (2007) Brat (2008) Ćerka (2010) Kontrolni punkt (2011) Životinjsko carstvo (2013). Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008).Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013.) i Knjigu o fotografiji (2021.)

Ukupno je objavio dvadesetak knjiga-priča i petnaestak romana, kao i četiri knjige eseja. Knjige su mu prevedene na dvadeset i jedan jezik.

I sam je preveo veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana.

U periodu između 1973. i 1994. godine radio je u redakcijama više beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – Vidici, Književna reč, Pismo, Kulture Istoka, Politika, Mezuza, edicija Prva knjiga Matice srpske. Bio je član SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.

Albahari je rekao da je Ji Đing - knjiga promena, kineska knjiga mudrosti stara 3000 godina koja je služila za proricanje budućnosti, imala važan uticaj na njegov život i pisanje, u čijem središtu je ono što je lično i porodica. „Ako razumete šta se dešava u porodici, razumete šta se dešava u svetu. Obrasci se ponavljaju, samo se skala menja.”

David Albahari je rođen 15. marta 1948. u Peći u jevrejskoj porodici. Odrastao je u Zemunu. Od jeseni 1994. do 2008. živeo je u Kalgariju, u Kanadi, a potom ponovo u Zemunu. Bolovao je od Parkinsonove bolesti. Preminuo je u urgentnom centru u Beogradu 30. jula 2023.

„Verujem, kao i mnogi nevernici, da postoji nešto, samo što nisam spreman da to nazovem božjim imenom, što ne znači da sam u pravu. Moguće je da biće koje neki nazivaju bogom ima toliku moć da mene uverava da govorim drugačije da bi dokazalo veličinu. I ono igra neke igre, zato i jeste moćno. Osim toga, to neko biće koje će neko nazvati bog, a neko će ga ostaviti bezimenog, svakoga od nas gleda ponaosob, i to je ono najstrašnije – kada pomisliš kako može tolike ljude da gleda u svakom trenutku, i da zna šta oni znaju… Verujem da postoji nešto što drži svet u onom obliku u kojem ga mi znamo. Nisam spreman da se tom biću pokoravam, ulagujem na bilo koji način, nisam spreman da tražim od njega bilo šta i da mu bilo šta obećam.“ D. Albahari, iz intervjua za Nedeljnik Vreme, 2011.

D.R.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.