Premalo je dijaloga sa susedima

Gospodine Busek, Vi ste decenijama pratili razvoj zemalja Jugoistočne Evrope i to na različitim funkcijama. Gde je danas ovaj region, šta je već postignuto?

Erhard Busek: Možda će to da začudi: Jugoistočna Evropa ili Balkan je stabilan deo Evrope. Na drugim delovima kontinenta postoje sve vrste pomeranja, ali ovde su događaji još uračunljivi – imaju svoju logiku. I to smatram vrlo dobrim. Jer, region ima za sobom dramatične promene, i to je u manjoj meri pad Gvozdene zavese, a u mnogo većoj – raspad Jugoslavije i četiri rata povezana s tim. Tome treba dodati i proces učenja kako može da se razvija demokratija. Region je još uvek usred tog procesa.

Koja su saznanja o razvoju situacije u balkanskom regionu za Vas najvažnija?

Moramo učiniti nešto na planu obrazovanja. U manjkavosti Evropske unije spada to što ona nema nadležnosti na tom području. Na planu obrazovanja i stručnog školovanja bi moralo da se učini mnogo više. Za to ne postoje odgovarajuće ustanove. Džordž Soroš (menadžer fondova SAD koji je između ostalog finansirao različite obrazovne projekte u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi) je neko vreme nešto činio, ali postoje i drugi napori, na primer, Evropskog fonda za Balkan, koji se kreću u tom pravcu. Ali to je sigurno premalo.

Mislite li na obrazovanje uopšte ili na obrazovanje u ophođenju sa medijima?

Oboje: obrazovanje da bi stvari ovde mogle da se prepoznaju, ali, naravno, mislim i na ophođenje sa društvenim mrežama, na način na koji se ovde upravlja problematičnim pojavama. Jer, politika je odmah shvatila kako se baratanje društvenim medijima može iskoristiti da bi se kod ljudi stvorili određeni utisci.

Šta bi bilo neophodno?

Pošto smo mi Evropljani sve više zabavljeni sobom – u svakoj pojedinoj državi – jedna stvar se ne dešava: dijalog, suočavanje sa susedima. Ono je neophodno već i zbog toga što stvara uvid u probleme suseda, jer to ima neposredno dejstvo. To smo primetili kod pitanja izbeglica, koje ima svoje veze sa situacijom u samoj zemlji i tamo izaziva reakcije. Tendencija izolacije, koja je opšteprisutna, ne pomaže i ne doprinosi našem međusobnom razumevanju.

Kako sudite o političkom procesu u Srbiji, balkanskoj zemlji koja ima status kandidata za prijem u EU?

Srpski premijer Aleksandar Vučić održava pametnu liniju, dok se u zemlji odvija utakmica: Rusija, Turska i Kina pokušavaju da ostvare uticaj – svi u različitim pravcima.

No, problem Kosova i dalje ima eksplozivnu snagu – možda i preveliku u poređenju sa drugim problemima. Pri tome bi zapravo mogao lako da se prevaziđe. Ali tu će biti potrebno malo više razuma.

Šta bi po Vašem mišljenju bilo rešenje tog problema?

Rešenje bi bilo da se prihvati realnost i da se prema njoj uspostavi ispravan odnos. Svako pokušava da (iz nejasne situacije) izvuče korist, kao na izborima, gde god uspeva bilo kakav argument. Čitava situacija sa slabim prihvatanjem Kosova vodi u postojanje mnogo šverca i sličnih problema. Velika prednost Evropske unije bi bila saradnja oko različitih mera, što važi i za kontrole granica. Ali, mi smo sigurno učinili premalo za jačanje kapaciteta tih zemalja.

U jednoj drugoj zemlji regiiona situacija je takođe vrlo problematična: u Makedoniji. 11. decembra se održavaju parlamentarni izbori. Početkom leta, došlo je do masovnih protesta protiv vlade koja je optužena za teško kršenje prava.

Da, kritika (opozicije) je opravdana, sukobi – takođe. Glavno zlo, međutim, proističe iz činjenice da nije rešeno pitanje imena države. To je stvarnost sukoba. Makedonija ima pravo na postojanje! Tu su države EU svakako izvršile preslab pritisak da se dođe do zajedničkog rešenja. Inače bi situacija bila stabilnija. Ovako postoji element nesigurnosti. A to određuje politiku. Albanci, naravno, hoće da imaju perspektivu pristupa EU a od njihovog pritiska u tom pravcu druga strana ne postaje stabilnija. A ni to što Bugari tvrde da su Makedonci zapravo Bugari, a Grci govore o Aleksandru Velikom, ne doprinosi rešavanju problema.

Ali, ne treba da poštedimo ni vladinu većinu: njene kampanje za identitet uopšte ne vode dalje. Ono što je ljudima potrebno, jesu radna mesta, važna je borba protiv korupcije i sudstvo koje zaslužuje taj naziv.

Erhard Busek (rođen 1941) se već decenijama zalaže za političko približavanje balkanskih zemalja Zapadnoj Evropi. On je predsedavajući Institua za Podunavlje i Srednju Evropu, kao i koordinator Inicijative za saradnju sa Jugoistočnom Evropom (SECI). Pravnik je i političar Austrijske narodne stranke, a bio je ministar i vicekancelar Austrije, a od januara 2002. do jula 2008. i specijalni kooordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.