Pregovori SAD-Rusija: ključ za okončanje rata u Ukrajini?

Sjedinjene Američke Države i Rusija složile su se da uspostave „mehanizam konsultacija“ kako bi se pozabavile „iritacijama“ u međusobnim odnosima i počele da rade na okončanju rata u Ukrajini, saopšteno je iz Stejt departmenta. Pritom je jasno naglašeno da su ti napori u ranoj fazi.

„Jedan telefonski poziv i nakon toga jedan sastanak – to nije dovoljno za uspostavljanje trajnog mira“, rekla je portparolka Stejt departmenta Tami Brus posle sastanaka visokih delegacija SAD i Rusije u Saudijskoj Arabiji, prvog otkako je Kremlj pre tri godine napao Ukrajinu.

Sastanak je održan bez predstavnika Ukrajine.

Prvi put susret uživo Rubio-Lavrov

Pregovori u palati Diradža u Rijadu počeli su bez da su kamere zabeležile rukovanje dveju delegacija. S jedne strane stola sedeo je američki državni sekretar Marko Rubio (53), strogog izraza lica. On je na funkciji tek mesec dana. S druge strane bio je Sergej Lavrov (74), ministar spoljnih poslova Rusije već više od dve decenije. Bio je to njihov prvi susret uživo.

Rubio je na pregovore došao u pratnji američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Majka Volca i izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa. S ruske strane u razgovorima je učestvovao Putinov savetnik Jurij Ušakov.

Saudijski ministar spoljnih poslova, princ Faisal bin Farhan, i savetnik za nacionalnu bezbednost, Musad bin Mohamed al Ajban, prisustvovali su početku razgovora, a zatim su napustili prostoriju.

Susret Tramp-Putin?

Nakon razgovora, u intervjuu za agenciju Asošijeted pres, Rubio je rekao da su se obe strane složile da obnove osoblje u svojim ambasadama u Vašingtonu i Moskvi kako bi se stvorile misije za podršku mirovnim pregovorima u Ukrajini, bilateralnim odnosima i saradnji u širem smislu. Obe ambasade teško su pogođene proterivanjem velikog broja diplomata u poslednjih nekoliko godina.

Susret u Rijadu takođe je trebalo da otvori put za sastanak Donalda Trampa i Vladimira Putina. Nakon završetka razgovora, Putinov savetnik za spoljne poslove Jurij Ušakov rekao je za ruski Prvi kanal da još nije određen datum za taj samit, ali da je „malo verovatno“ da će se on održati sledeće nedelje.

Ušakovljeve izjave date nakon sastanka sugerišu da su dve strane postigle izvesni napredak. Rusija i SAD složile su se, rekao je, da „uzmu u obzir interese i jedne i druge strane“ i unaprede svoje odnose. On je dodao da je „teško reći“ da se pozicije dve zemlje „približavaju, ali se i o tome govorilo“.

Američki državni sekretar Marko Rubio rekao je posle sastanka da bi veze između Vašingtona i Moskve mogle da se poboljšaju ako se rat u Ukrajini okonča. Kaže da „postoje izuzetne mogućnosti za partnerstvo“ sa Rusijom i da je to „ključ za okončanje ovog sukoba“.

Rubio je ujedno naglasio da će okončanje ruskog rata u Ukrajini zahtevati ustupke svih strana i dodao da će Evropa biti deo pregovora.

Evropljani pod pritiskom

Pregovori u Rijadu dovode Evropljane pod pritisak po pitanju Ukrajine. Moraće da ubrzaju tempo ako ne žele da potpuno zaostanu.

Brze odluke do sada nisu bila njihova jača strana – iako je francuski predsednik Emanuel Makron prilično brzo organizovao sastanak lidera EU u Parizu. Tamo su za stolom sedeli šefovi država i vlada velikih članica Unije, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Saveta Antonio Kosta i generalni sekretar NATO Mark Rute.

Nakon sastanka nije nedostajalo poruka signaliziraju jedinstvo – sve u kombinaciji sa fotografijom za okruglim stolu u Parizu. Izvori bliski razgovorima kasnije su preneli: „Spremni smo da pružimo bezbednosne garancije, iako će modaliteti morati da budu razmotreni sa svim učesnicima i u zavisnosti od nivoa američke podrške.“

S jedne strane, to ukazuje na spremnost da se deluje. S druge, to je odbacivanje Trampovog zahteva da Evropa pre svega preuzme odgovornost za očuvanje mira.

Britanski premijer Kir Starmer spreman je da obezbedi kopnene trupe. Domaćin Makron to je u diskusiji već naveo kao opciju.

Poljska, međutim, ne planira da šalje vojsku. Premijer Donald Tusk je rekao: „Sastanak nije promenio našu poziciju.“

Na sve to, nemački kancelar Olaf Šolc kaže da je to „neprikladna debata u pogrešno vreme i o pogrešnoj temi“. On ne želi da učestvuje u scenarijima u kojima bi „evropski vojnici bili raspoređeni bez punog učešća SAD“.

U Parizu je samo mali deo članica EU bio za stolom. Na to se na primer požalio i premijer Slovačke Robert Fico. Nedostajala je i uvek kritički orijentisana Mađarska.

Kako finansirati odbranu?

Poseban problem je kako to finansirati. Uraditi više za odbranu koštalo bi mnogo milijardi evra. Kako bi zemlje EU trebalo da se nose s tim kad su već sada na ivici ili van svojih finansijskih mogućnosti?

Tu postoje različite opcije. Mogli bi da se koriste postojeći instrumenti u okviru Paktu za stabilnost i rast.

Kancelar Šolc može da zamisli dodatni prostor u okviru kojeg bi mogle da deluju države-članice EU, „ako žele da potroše više od dva odsto na svoju odbranu“. Pritom zemlje kao što su Italija, Španija ili Belgija još nisu dostigle tu granicu.

Druga opcija su nova zajednička zaduživanja. Ali, nije samo Nemačka ta koja se tome oduvek protivila.