Pregovaračka sila se budi

Kriza prva: Istočna Ukrajina

Februarska noć u Minsku, pregovori traju 17 sati bez prekida, a njihov epilog je dogovor kojim niko zapravo nije zadovoljan. No na istoku Ukrajine besni rat – iako taj pojam malo ko koristi – između zvanične armije Kijeva podržane desničarskim paravojskama i separatista iz donjeckog basena podržanih iz Rusije. U Minsku nemačka kancelarka i francuski predsednik pokušavaju da proguraju rešenje koje bi bilo prihvatljivo i ruskom i ukrajinskom predsedniku.

Primena dogovora je traljava, prekid vatre klimav. Ali ministri spoljnih poslova četiri zemlje – Ukrajine, Rusije, Nemačke, Francuske – sreću se redovno i dogovaraju sledeće male korake. Istovremeno na inicijativu Nemačke bivaju pooštrene sankcije protiv Rusije. Mere su još jednom produžene krajem godine, uprkos tome što brojne evropske države kao i deo nemačkih privrednika nisu oduševljeni sankcijama.

Kriza druga: Grčka

I 13. jula Angela Merkel još jednom mora da izdrži 17 sati pregovora. Radi se o trećem paketu pomoći Grčkoj. Leva vlada Aleksisa Ciprasa je od januara pokušavala da razbije evropsku logiku spašavanja koja se sastoji od štednje i privrednih reformi. Cipras pokušava da mobiliše protiv politike štednje, nadajući se podršci pre svega u drugim zemljama evropskog Juga gde je kriza takođe ostavila razorne posledice. Nemci su proglašeni za babarogu.

Angela Merkel međutim ponovo igra na saradnju sa socijalističkim predsednikom Francuske Fransoa Olandom i dobija njegovu podršku i u ovoj stvari. U zajedničkoj poseti Atini, dvoje državnika demonstriraju da su na istoj liniji. Nakon novih izbora u Grčkoj – koje dobija sada pocepana Siriza premijera Ciprasa – Grčka pristaje na oštre mere štednje. No ova krizna drama ima više od tri čina i još nije došla do poslednjeg.

Kriza treća: Iran

Dvanaest godina pregovora, maratonski sastanci, probijanje rokova, ali onda konačno 14. jula u Beču: dogovor o iranskom nuklearnom programu. Nema države na svetu koja će biti podvrgnuta tako strogim proverama atomskog programa – sledećih 25 godina se kontrolišu sve aktivnosti na tom polju, obogaćivanje uranijuma je ograničeno. Za uzvrat Zapad postepeno ukida ekonomske sankcije, ali zadržava pravo da ih ponovo uvede ukoliko se Iran ogluši o klauzule dogovora.

Nemačka je imala svoju ulogu u pregovorima, kao jedina zemlja koja je pridružena rundi, a da nije stalna članica Saveta bezbednosti. Teheran ima posebno poverenje u Nemačku, i to iako zvanični Berlin gaji bliske odnose s Izraelom. S druge strane, i druge zapadne zemlje imaju poverenja u Nemačku čija je privreda posebno ispaštala zbog nemogućnosti da posluje s Iranom. Zgodno je bilo što je šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer već izbliza upoznat s temom – bio je ministar spoljnih dela i od 2005. do 2009. kada su pregovori s Iranom već bili u igri.

Kriza četvrta: Sirija i izbeglice

Nakon četiri godine, građanski rat je iz Sirije stigao i u Evropu i posebno u Nemačku. Milioni Sirijaca tokom leta kreću put Evrope, njima se pridružuju i izbeglice iz Iraka, Avganistana, Pakistana, Irana, Eritreje… Nemačka važi za obećanu zemlju i broj tražilaca azila prevalio je milion u ovoj godini. No čak ni najuticajnija zemlja EU nije u stanju da pokrene partnere da prihvate deo izbeglica. Istočne članice EU za to neće ni da čuju.

Kancelarka Merkel govori o tome da problem treba rešiti na njegovom izvoru, i čak kaže da sirijski predsednik Asad mora biti posmatran kao deo rešenja. Tek 30. oktobra će u Beču biti održan prvi sastanak posvećen Siriji koji okuplja zaista sve važne aktere – uključujući Saudijsku Arabiju i Iran. Tome je prethodila diplomatska ofanziva u kojoj je Štajnmajer posetio ove dve međusobno neprijateljske zemlje. Nemačka se angažuje i vojno – doduše tek nakon napada u Parizu i to avionima koji su namenjeni za nošenje goriva i izviđanje.

Ostale krize

Stvari u Evropi nisu ružičaste. Solidarnost jenjava, Nemačka je okružena državama u kojima birači sve više poverenja daju ekstremnoj desnici. Prema anketama, Velika Britanija ide kao tome da napusti EU. Nemačka kancelarka se ove godine čak četiri puta sastala sa britanskim kolegom i to ne računajući razgovore na marginama briselskih samita.

Prekoatlantski odnosi takođe pamte bolje dane, što se najbolje vidi na polju odnosa prema Kini. Dok Nemačka posmatra najmnogoljudniju zemlju sveta pre svega kao trgovinskog partnera, Sjedinjene Države već su duže vreme na kursu konfrontacije s Pekingom.

Nemački ministar Štajnmajer je posetio ukupno 65 zemalja ove godine – dva puta je boravio i u Srbiji. Neka posebna spoljnopolitička strategija kao da ne postoji. Osim ako se tako mogu nazvati stalni napori da se posreduje, da se razni regioni stabilizuju i da se nemačkoj privredi stvore nova tržišta.