Povratnici bi kući, ali im nema pasoša

U Nemačkoj se uočava promena: sve veći broj takozvanih ekonomskih izbeglica sa Balkana vraća se kući. Mesecima su u Nemačkoj Albanci činili grupu izbeglica koja je po brojnosti bila na drugom mestu, odmah posle Sirijaca. A sada i do stotinu Albanaca iz Albanije ili sa Kosova svakodnevno napušta Nemačku, najviše preko aerodroma u Frankfurtu. Povratnici na aerodromu u Frankfurtu od policije dobijaju pasoš i još jedan veoma važan dokument: potvrdu da dobrovoljno napuštaju Nemačku. Time osobe kojima je odbijen zahtev za azil izbegavaju deportaciju i belešku u pasošu kojom im se zabranjuje ponovni ulazak u šengensku zonu u trajanju i do pet godina.

Novi talas povratnika možda je izazvan novim propisima za radnike sa Balkana koji su stupili na snagu 1. januara ove godine, a kojima im je olakšan pristup nemačkom tržištu rada. Dobrovoljni povratak tako ostavlja otvorena vrata za Nemačku. Povratnici se ponovo pojavljuju u nemačkoj ambasadi u svojoj zemlji, ako su našli posao u Nemačkoj. Nemačka ambasada u Tirani do sada je registrovala 170 takvih zahteva.

Pasoš izgubljen u birokratskoj džungli

I dok se stotine vraćaju kući, ima i onih koji to žele i moraju, ali ne mogu da napuste Nemačku. To je zbog fenomena koji je u poslednje vreme u nemačkim medijima poznat kao „gubitak pasoša“. Reč je zapravo o „nestanku“ pasoša u birokratskoj džungli nemačke na neodređeno, ali ipak ograničeno vreme.

„Za to vreme podnosilac zahteva za azil živi u neizvesnosti i ne može da pravi planove za budućnost“, kaže Anegret Spic, poverenica za povratnike u „Kelnskoj dijakoniji“, socijalnoj službi protestantske crkve za Keln i okolinu. Ona kaže da je prošle godine kod nje na savetovanju bilo 640 ljudi, od kojih je oko trećine reklo da im je pasoš izgubljen. Neki su morali da čekaju nekoliko nedelja, a neki mesecima dok se pasoš nije ponovo pojavio.

Da li to znači da vlasti u Nemačkoj, zatrpane zahtevima za azil, situaciju više ne drže pod kontrolom? Na pitanje DW, nemački Savezni zavod za azil i migracije (BAMF) potvrdio je problem: „Dolazi do slučajeva kada neki dokument privremeno ne može da se dovede u vezu sa konkretnim postupkom za azil. Razlog za to jeste što mi delimično dobijamo pasoše od drugih organa vlasti, pre nego što je postavljen zahtev za azil. Čim se podnese zahtev za azil, pasoš se dodaje u dokumenta podnosioca i tamo ostaje do završetka procesa.“

Često se gube pasoši Albanaca

Anegret Spic kaže da su pomenuti slučajevi česti među podnosiocima za azil iz Albanije ili sa Kosova. „Možda se to može objasniti činjenicom da su oni prilikom registrovanja imali pasoše kod sebe, za razliku od podnosilaca za azil drugih nacionalnosti.“ Ona se vrlo dobro seća slučaja jednog Albanca koji je dugo morao da čeka na povratak kući. I njegov pasoš je nestao. „Bio je veoma strpljiv, često je dolazio kod nas i mi smo mu pomagali tako što smo se raspitivali kod Saveznog zavoda za azil i migracije. Pasoš Albanca čije ime Spic ne pominje, pronađen je tek posle pet meseci.

„Ne samo taj čovek – i mnogi drugi nisu mogli da shvate kako je tako nešto moglo da se dogodi jer, s jedne strane, stavljeno im je do znanja da treba da napuste Nemačku, a ako žele da se vrate, to je ili nemoguće ili traje dugo“, kaže Spic. Ona dodaje da su ti ljudi došli sa puno poverenja u nemačke vlasti, ali su ih one razočarale.

Takvi problemi uskoro bi trebalo da budu prošlost jer je formirana centralna baza podataka, potvrđuju u BAMF-u: „U Saveznom zavodu za izbeglice odnedavno se centralno registruju svi pasoši osoba kojima nije počela procedura za dobijanje azila. Time je obezbeđeno da svaki ogranak Saveznog zavoda ima stalan pristup dokumentima.“