Povratak dojče marke?
7. decembar 2010.U suštini, povratak na nemačku marku ne bi bio neki veliki tehnički problem za 10.000 profesionalaca nemačke Bundesbanke. Oni su se već pobrinuli da se nemačka marka uvede u bivšu istočnu Nemačku i kasnije omogućili da se u toku jedne noći glatko pređe sa marke na evro. To i dalje važi za svojevrsno logističko remek-delo. Sama ideja povratka na marku deluje primamljivo u Nemačkoj. Nemci su vezani za svoju bivšu valutu – 14 milijardi nemačkih maraka, što u papiru što u kovanicama, i dalje je u opticaju. Vrednost izgubile nisu.
Ako bi se evropska monetarna unija raspala, Nemačka bi, uz Belgiju, Holandiju i Finsku, i dalje bila zemlja sa stabilnom valutom. Za razliku od eskuda, drahme, pezete i lire, kurs nemačke marke naglo bi skočio. To bi obradovalo nemačke građane jer bi vina iz Italije, masline iz Grčke i odmor u Španiji bili daleko jeftiniji nego danas. Sa druge strane, nemački proizvodi u inostranstvu bili bi skuplji. Automobili, mašine i oprema „made in Germany“ bi u Portugalu, Irskoj, a verovatno i u Francuskoj, gotovo odmah poskupeli.
Glavni ekonomista banke SEB Klaus Šrifer siguran je da je vrednost evra precenjena. „Međutim, nemačka marka bi bila mnogo jača i zato bi i konkurentnost nemačke privrede bila mnogo gora nego danas.“
Inflacija bi oterala države u stečaj
Postoji još jedan problem – inflacija u zemljama sa slabijom valutom vrlo brzo bi bila dvocifrena, pa one ne bi mogle da vraćaju dugove koji bi tada delom bili obračunavani i u nemačkim markama. Rezultat bi bio stečaj pojedinih država. Nemačkoj privredi sada idu na ruku niske kamate, čija visina ne odražava stanje u privredi. U krajnjoj liniji, kaže Klaus Šrifer, „Nemačka profitira od članstva u evrozoni. Da nema evra, situacija za nemačku privredu bila bi mnogo teža.“
Povratak na nemačku marku doveo bi i do poskupljenja. Kapućino sigurno ne bi, umesto dva i po evra, koštao četiri marke i 88 pfeniga, već bi se to zaokružilo na pet. Mnogi Nemci bi verovatno i na to pristali, samo da im se marka vrati. Sveukupno gledano, bila bi to prilično skupa igra.
Autori: Štefan Volf / Ivan Đerković
Odg. urednik: Nemanja Rujević