Poslednja bitka u Liceratu

Ogromno nalazište lignita Garcvajler na zapadu Nemačke već je progutalo dvadesetak 20 sela. Poput tumora koji se širi na plodnom poljoprivrednom zemljištu, monstruozni bager odnosi svoju poslednju žrtvu.

Nakon duge bitke, svi stanovnici skromnog seoceta Licerata prodali su svoje kuće i posede nemačkom gigantu za proizvodnju energije RWE. Poslednji, najuporniji stanovnik otišao je pre samo nekoliko nedelja. Ali, to selo postalo je simbol. Aktivisti strahuju da će njegovo uništenje biti u suštini licenca za iskopavanje 280 miliona tona lignita i ističu da ta vrsta uglja najviše zagađuje čovekovu okolinu.

Stotine klimatskih aktivista proveli su dve godine u blokadi sela, pripremajući se za ovaj trenutak. Po principu „uradi sam“, napravili su utvrđenje i posljednju liniju odbrane protiv uništavanja sela i širenja rudnika dubokog 200 metara kojeg su gledali iz svojih kućica na drveću.

Možda može da se raspravlja o svrsishodnosti polivanja supom umetničkog remek-dela kako bi se skrenula pažnja na vanrednu situaciju sa zagrevanjem planete Zemlje, ali klimatski pokret predvođen mladim ljudima sada se bori na prvoj liniji fronta kako bi ograničio rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa – taj mitski cilj Pariskog klimatskog sporazuma koji je možda već izašao iz okvira ostvarljivosti.

Nakon što su spasili obližnju šumu Hambah i nekoliko drugih sela na obodima Garcvajlera, klimatski aktivisti odlučili su da ostanu u Liceratu i odlože „egzekuciju“. To su uradili tokom najtoplijeg dočeka Nove godine u istoriji.

Dok su odredi policije sa štitovima opremljeni za suzbijanje nereda opkoljavali Licerat i povremeno se sukobljavali sa onima koji brane klimu, bilo je ohrabrujuće gledati kako je svet konačno primetio to poslednje uporište na ivici ambisa.

-pročitajte još: Licerat, selo kojem su dani odbrojani

Iskopavanje uglja koji Nemačkoj nije ni potreban

Branioci Licerata s pravom osećaju da iz je nemačka stranka Zeleni izdala. Šef te sada članice vladajuće koalicije, ministar privrede zadužen i za klimu, Robert Habek, dao je zeleno svetlo da se selo sravni sa zemljom nakon što je RWE pristao na postupno odustajanje od proizvodnje energije od uglja do 2030. osam godina pre predviđenog roka. Za kompromis je okrivio rat i energetsku krizu – nakon što je pre toga već reaktivirao nekoliko termoelektrana.

Habek je time stavio na kocku nemačke klimatske ciljeve. Selo Licerat je poput trojanskog konja. Opravdana je zabrinutost da će RWE, kao najveći evropski zagađivač, intenzivirati eksploataciju uglja pre postupnog odustajanja od termoenergije. To znači da emisije ugljen dioksida u stvari neće biti smanjene. A ne zaboravimo da je RWE tužio vladu Holandije i da od nje traži milijarde evra, jer se usudila da odustane od uglja i ograniči profit tog nemačkog koncerna.

Činjenica da Nemačkoj nije ni potreban ugalj iz Licerata čini proširenje rudnika još većom uvredom za klimatski pokret. Nedavna studija Tehničkog univerziteta u Berlinu i Evropskog univerziteta u Flensburgu jedna je od nekoliko u kojima se došlo do zaključka da Nemačka ima dovoljno drugih rezervi uglja da nadoknadi gubitak Putinovog gasa. U svakom slučaju, ugalj iz Licerata neće ni biti korišćen za to da se reši trenutni manjak energenata.

Energetska kriza ne opravdava kompromis

Mediji i dalje nastavljaju da klimatskim aktivistima postavljati jedno te isto pitanje, a ono glasi otprilike ovako: To je samo jedno selo, zašto ne odete i ne prihvatite kompromis?

Ali, s obzirom na to da će temperature da porastu najmanje za 2,5 stepena i da se ciljevi Pariskog sporazuma o smanjenju emisija štetnih gasova ne mogu ispuniti, mesta za kompromis više nema.

Pošto se ukrajinski rat odugovlači na neodređeno vreme, vlade više ne mogu da koriste energetsku krizu kako bi opravdale ekspanziju fosilnih goriva koja ubija klimu. Zbog toga se hiljade demonstranata iz čitave Nemačke, ali i šire i okupilo u Liceratu. I doći će ponovo ovog vikenda.

Dok su stajali na tankom komadu zemlje između 900 godina starog seoceta i strmine Garcvajlera, povukli su liniju u pesku od uglja. Ako izdrže još nedelju dana i dobiju pojačanje i globalnu medijsku pažnju, selo koje stoji na putu poslednjem prinošenju žrtve u oblasti fosilnih goriva zaslužuje da preživi.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.