Posledica pandemijskih mera: mladi usamljeniji od starih

Koliki je osećaj usamljenosti kod ljudi u Nemačkoj? I kako se to promenilo poslednjih godina?

Ministarka za porodična pitanja Liza Paus predstavila je podatke višegodišnje analize na temu ovih pitanja. Centralni nalaz takozvanog barometra usamljenosti glasi: Korona i ograničenja nametnuta tokom pandemije imali su ogroman uticaj na osećaj usamljenosti.

U „barometru usamljenosti", usamljenost se opisuje kao „neprijatno iskustvo u kojem osoba svoje odnose s drugim ljudima doživljava kao nedovoljne, bilo kvantitativno ili kvalitativno".

Kome je najgore?

Usamljenost sve više pogađa mlađe odrasle osobe - i ljude koji ne žive sami.

Oko trećine odrasle populacije u Nemačkoj između 18 i 53 godine oseća se barem delimično usamljeno, a 17 odsto je veoma usamljeno (BiB). Pre pandemije osećaj usamljenosti je bio posebno veliki u grupi starijih od 75 godina, a posle pandemije - među mladima ispod 30 godina.

Istraživanja prave razliku između emocionalne i socijalne usamljenosti. Žene su češće emocionalno usamljene, a muškarci socijalno usamljeni.

Osobe sa niskim socio-ekonomskim statusom, (nezaposleni, ljudi sa niskim kvalifikacijama) hronični bolesnici, ljudi ljudi sa migracionim i izbegličkim iskustvom i bez nemačkog državljanstva, te samohrani ili razdvojeni roditelji su posebno pogođeni usamljenošću.

Kada se radi o usamljneosti, jedva da postoje razlike između ljudi na selu ili u gradu, kao i između istočnih i zapadnih nemačkih država.

Pandemijske mere - i dalje utiču na društvo

„Barometar usamljenosti" potvrđuje prethodne, prve naučne studije o posledicama mera korone. Tokom različitih faza pandemije korona, savezna vlada i pokrajnske vlade u Nemačkoj su u više navrata uvodile propise koji su ozbiljno ograničavali kontakte s drugim ljudima, navodno da bi se smanjio rizik od zaraze.

Prema analizi podataka, osećaj usamljenosti među odraslima u Nemačkoj je imao tendenciju da se smanji između 1992. i 2017. ali sa koronom je došlo do naglog porasta. Tako je u studiji definisan kao „problem usamljenosti" 2017.  postojao kod 7,6 odsto ukupne populacije.

A 2020. - u prvoj godini pandemije korone - udeo je porastao na 28,2 odsto. Naredne 2021. taj udeo je pao na 11,3 odsto, ali je i dalje iznad vrednosti pre pandemije.

Ministarka porodice Paus nazvala je usamljenost koja pogađa više miliona ljudi i koja se povećala tokom pandemije „izazovom za celo društvo".

„Ne smemo zatvarati oči pred 'društvenim dugim kovidom‘", rekla je Paus.

„Barometar usamljenosti" će se ubuduće objavljivati svake godine i deo je „Strategije protiv usamljenosti" koju je nemačka vlada donela u decembru i čiji je cilja da se razviju mere da se ljudi izvuku iz osećaja usamljenosti.

„Tendencija ka hroničnoj" usamljenosti

Nemački Savezni institut za istržaivanje populacije (BiB), koji je juče predstavio rezultate svog istraživanja na temu usamljenosti, dolazi do zaključka da je ukidanje ograničenja kontakta posle pandemije dovelo samo do ograničenog „oporavka društva".

Za razliku od „Barometra usamljenosti" Saveznog ministarstva za porodična pitanja, koji istražuje samo period do 2021. istraživanje BiB-a obuhvata i zimu 2022/2023, u kojoj skoro da nije bilo korona ograničenja.

„U postpandemijskoj fazi, usamljenost i dalje postoji na visokom nivou – postoji tendencija ka hroničnosti", kaže Sabine Diabate, iz BiB.

Ona je istakla da usamljenost takođe čini ljude podložnijim radikalizaciji. Faktori rizika za usamljenost su između ostalog nedostatak zaposlenja, bolest i kada neko živi sam. A faktori zašitite od osećanja usmaljonosti su pre svega obrazovanje, dobar prihod i svakodnevna upotreba interneta - naravno u zdravoj meri.

Politika mora više da ulaže u mesta gde se ljudi okupljaju

Vlade nekih drugih zemalja su još pre više godina preduzele mere zaborbu protiv usamljenosti. U Velikoj Britaniji i Japanu, na primer, odavno postoje posebna ministarstva posvećena brizi usamljenih ljudi.

Nemačko socijalno udruženje (SoVD) zahteva od politike znatno više novca za ciljane mere protiv usamljenosti.

Potrebna su dodatna ulaganja u osoblje i strukture na javnim mestima - kao što su biblioteke, bazeni, medicinski centri, lokalne prodavnice, uključujući škole i vrtiće, kao i brzi internet širom zemlje, rekla je izvršna direktorka Mihael Engelmajer.

Nemačka fondacija za zaštitu pacijenata pokrenula je ideju o osnivanju više centara brige za starije građane - slično Zavodima za brigu o mladima, oni bi trebalo da „rade u komšiluku na terenski i preventivni način", objasnio je član odbora fondacije Eugen Briš. „Usamljenost pogađa sve generacije. To je možda najrasprostranjenija bolest u Nemačkoj", kaže Briš.

Ministarka Paus želi da temu usamljenosti izvuče „iz zone tabua" i najavila je, između ostalog, „nedelju akcije protiv usamljenosti" od 17. do 21. juna i kampanju u kojoj će se na društvenim mrežama puštati kratki video snimci kako bi se doprlo do mladih.

dr(tagesšau)