Poseta od koje zavisi budućnost

Peti put u poslednjih sedam meseci, komesar za proširenje Evropske unije Johanes Han dolazi u Skoplje. On će pokušati da nađe rešenje za novi zastoj između sukobljenih makedonskih političkih stranaka. Han je već jednom u julu uspešno izdejstvovao dogovor između četiri glavne stranke, što se smatralo prvim korakom ka okončaju političke krize.

Njegova sadašnja poseta mogla bi da bude veoma važna za budućnost Makedonije. Od Hana se očekuje da nagovori premijera Nikolu Gruevskog da podnese ostavku i da pomogne makedonskim političarima da se dogovore oko datuma održavanja prevremenih parlamentarnih izbora. „“Prvi put od pada komunizma, Evropska unija suočava se sa situacijom u kojoj premijer jedne zemlje-kandidata mora da se povuče zbog indicija da je umešan u kriminalne i političke mahinacije”, ukazuje za DW Nano Ružin, bivši makedonski ambasador u Briselu.

Makedonija, nekada primeran đak EU posvećen reformama i poboljšanju međuetničkih odnosa, sada bi mogla da izgubi status kandidata. Prema godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku te države, objavljenom u novembru 2015, ona je nazadovala na ključnim poljima demokratije, pravne države i slobode medija.

Ilegalno prisluškivanje

U februaru prošle godine, lider makedonskih opozicionih Socijaldemokrata (SDSM) počeo je da objavljuje materijale o ilegalnom prisluškivanju 20.000 ljudi, korupciji u koju je umešana vlada, pa i zataškavanju ubistava. Gruevski negira sve optužbe, ali je prihvatio posredovanje EU i SAD u političkoj krizi. Prema dogovoru iz jula, njegova desetogodišnja vladavina trebalo je da bude okončana do 15. januara, posle čega bi prelazna vlada trebalo da organizuje prevremene parlamentarne izbore koji bi bili održani 24. aprila.

Gruevski je prihvatio sprovođenje niza reformi sa ciljem poboljšanja demokratskih standarda i održavanja slobodnih i fer izbora. U septembru je imenovana i nova specijalna državna tužiteljka, Katica Janeva – njen zadatak je da istraži optužbe za korupciju i ilegalno prisluškivanje. Opozicione Socijaldemokrate su se u septembru, posle 16-mesečnog bojkota, vratile u parlament, a dva meseca kasnije, ušle su i u rekonstruisanu vladu.

No, tri člana Evropskog parlamenta, Ivo Vajgl, Ričard Hauit i Eduard Kukan, koji su pre nekoliko dana posetili Makedoniju, nisu bili zadovoljni sprovođenjem dogovora. „On nije sproveden, inače ne bismo ni bili ovde. Moraju se sprovesti strukturne reforme i ostali delovi dogovora“, rekao je Hauit na konferenciji za novinare u Skoplju.

Fantomski birači?

U izveštaju stručnjaka EU od juna piše da su „vlada i funkcioneri stranke direktno umešani u izboru prevaru, korupciju, zloupotrebu vlasti, sukob interesa, ucene, kriminalne radnje i neprihvatljivo političko mešanje u imenovanje sudija“. Takođe se naglašava „postojanje nezdrave veze mejnstrim-medija i najviših vladinih funkcionera čije su instrukcije oni sprovodili“.

Jedan od najvažnijih problema koji još uvek nisu rešeni jesu i birački spiskovi. Prema poslednjem popisu stanovništva, Makedonija ima 2,1 miliona stanovnika i 1,8 miliona građana sa pravom glasa. Opozicija već godinama tvrdi da Gruevski i njegova stranka manipulišu biračkim spiskovima – na to ukazuju i neki od snimaka koje je prošle godine objavio Zaev. „Čak i laicima je jasno da nema 1,8 miliona birača“, rekao je on za Balkan insajt. Zaev kaže da u zemlji ima manje od 1,6 miliona građana od kojih je oko 400.000 maloletno, tako da imamo posla sa fiktivnim identitetima i duplo upisanim biračima”.

Odgovornost EU

U novembru prošle godine, komesar Johanes Han je rekao da će sprovođenje dogovorenih reformi i održavanje izbora u aprilu biti glavni uslovi za približavanje Makedonije EU. U suprotnom, Makedonija bi mogla da postane prva država koja je izgubila preporuku Evropske unije o otvaranju pristupnih pregovora. Poslednje ankete pokazuju da će Gruevski sa svojom nacionalnokonzervativnom strankom biti favorit na izborima ukoliko oni budu održani 24. aprila, a neki analitičari da bi sa takvim ishodom Makedonija mogla da ostane ne samo bez statusa kandidata za EU, već i – bez demokratije.

I dok neki sumnjaju da će Gruevski biti spreman da stavi na kocku integraciju Makedonije u EU da bi ostao na vlasti, Nikola Dimitrov, stručnjak Haškog instituta za globalnu pravdu i bivši makedonski ambasador u SAD, kaže za DW da u ovoj situaciji EU snosi podjednaku odgovornost za budućnost zemlje: „Kako sada stoje stvari, ako Evropska unija dozvoli da se izbori održe prema planu, pomoći će da se prestupnici još jednom izvuku, da se kriza nastavi i da se država oprosti od demokratije“.