Ponovo duh balkanskog rata

List Frankfurter algemajne cajtung u svom internet-izdanju se još jednom pozabavio krizom oko granice između Kosova i Srbije. „Sa novom krizom na Kosovu je odjednom ponovo prisutan duh balkanskog rata: sukobi koji se rasplamsavaju iz ništavnih povoda, zakoni koji se sistematski krše, suvereniteti koji se ne priznaju… Srbija ne želi rat, rekao je predsednik Boris Tadić. I to se čulo već stotine puta, dok je rat besneo u Hrvatskoj, pa u Bosni, i na kraju i na Kosovu, odnevši stotine hiljada žrtava, stalno pod izgovorom zaštite srpskih nacionalnih interesa. No, i pored toga, ovaj put je to drukčije. Kada je u sredu zapaljen jedan kontrolni punkt na srpsko-kosovskoj granici, koju Beograd ne priznaje, Tadić je rekao da se radi o ’provokaciji srpskih i albanskih ekstremista na Kosovu’ koji žele da osujete put Srbije u EU. U interesu Srbije je da iznađe ko je organizator akcije, rekao je Tadić. On je pomenuo ’kriminalne strukture’ koje su već poznate međunarodnim istražnim organima zbog trgovine drogom i oružjem, i dodao da provokacija nije došla sa srpske strane ’administrativne granice’, već sa kosovske. […]

Kome koristi sadašnja eskalacija? Beogradu svakako ne. On je izručenjem poslednjeg haškog begunca Gorana Hadžića upravo uklonio najveću prepreku koja je bila na putu približavanju EU. […] Put Kosova u EU je, međutim, blokiran na nedogledno vreme, jer pet od 27 članica (Rumunija, Slovačka, Španija, Grčka i Kipar) neće da ga priznaju. Kosovski Albanci moraju da strahuju da bi Srbija mogla da pristupi Evropskoj uniji, a da se pre toga ne pomiri sa nezavisnošću njihove države“.

Deset godina homoseksualnih brakova

Povodom desetogodišnjice zakonske legalizacije homoseksualnih brakova u Nemačkoj izdvajamo sledeće komentare.

Vestdojče algemajne cajtung (Diseldorf): „Političari bi homoseksualnim parovima trebalo da omoguće ista prava kao i heteroseksualnim. Poreske povlastice za bračne parove trebalo bi da važe i za homoseksualce. Korisnici tih povlastica su posebno roditelji – svejedno da li su homo ili heteroseksualno orijentisani. Poželjno je i uvođenje jedinstvenog prava na usvajanje dece. Tačno je, doduše, ono što pominju kritičari: da dete koje raste uz dva roditelja istog pola mora biti suočeno sa predrasudama. Ali, one nemaju ništa sa pravnim osnovama. Jer, sadašnji pravni sistem donosi detetu prednosti samo ako su oba bračna partnera obavezna da plaćaju njegovo izdržavanje.”

Mitelbajeriše cajtung (Regensburg): „Od pre deset godina, homoseksualni parovi mogu da registruju svoje životne zajednice. Ali, od pravne i društvene ravnopravnosti još nema ni govora. Činjenica je da su homoseksualci i dalje diskriminisani. To je loše svedočanstvo za društvo koje se diči svojom tolerancijom spram različitih životnih projekata. Jer, oni još nemaju mogućnost sklapanja pravog građanskog braka, kakav Osnovni zakon posebno štiti“.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković