1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Pomoć Ukrajini odobrena, problemi odloženi

16. decembar 2022.

Ono što je bilo najvažnije, na samitu Evropske unije uspešno je dogovoreno: Ukrajina će i dalje dobijati pomoć. Druge teme su odložene za kasnije, spor nije izglađen. Nema recimo dogovora o gornjoj granici cene gasa.

https://p.dw.com/p/4L2ih
Trojka EU: aktuelni predsedavajući Petr Fijala (Češka), predsednik Saveta Šarl Mišel i predsednica Komisije Ursula fon der Lajen
Trojka EU: aktuelni predsedavajući Petr Fijala (Češka), predsednik Saveta Šarl Mišel i predsednica Komisije Ursula fon der LajenFoto: Olivier Matthys/AP/picture alliance

I iskusne evropske diplomate i dugogodišnji učesnici samita bili su iznenađeni tima što je 27 predsednika država i vlada EU svoj predbožićni susret uspelo da završi mnogo brže nego što se očekivalo. Nakon 12 časova, uveče su bili završeni razgovori o svemu. Diplomate su očekivale natezanje do ranih jutarnjih sati.

Trik koji su upotrebili češko predsedavanje Savetu i predsednik Saveta EU Šarl Mišel bio je jednostavan: problematične teme prosleđene su na ministarske savete ili su prebačene za sledeću godinu.

Ukrajina će dobiti više pomoći

Ono što je u svakom slučaju moralo da uspe – uspelo je. Jednoglasno je donesena odluka o daljoj pomoći napadnutoj Ukrajini i dodatnom paketu sankcija protiv agresora Rusije. „Složni smo i šaljemo snažan signal“, sa zadovoljstvom je konstatovao Šarl Mišel.

Ukrajina će iduće godine dobiti 18 milijardi evra pomoći za budžet kako bi bilo zagarantovano funkcionisanje državnih institucija, kako bi mogle da budu isplaćivane plate i penzije. Ove godine pomoć je iznosila oko 20 milijardi evra.

Predsednik Zelenski prisustvovao je samitu EU putem video-veze (arhivska fotografija)
Predsednik Zelenski prisustvovao je samitu EU putem video-veze (arhivska fotografija)Foto: Ukraine Presidency/Planet Pix via ZUMA Press Wire/dpa/picture alliance

Osim toga, članice EU će iduće godine u dva navrata uplatiti u budžet iz kojeg Ukrajina može da plaća oružje i municiju, jednom dve milijarde evra, a drugi put tri i po milijarde. Predsednici država i vlada nisu se direktno osvrnuli na zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je bio uključen video-vezom, da se Ukrajini dostavi teško i dalekometno oružje za odbranu. Ipak, postignut je dogovor o jačanju industrije naoružanja u Evropi, povećanju proizvodnje municije i srednjoročnom boljem opremanju sopstvenih vojnih snaga.

Prihvaćen je i deveti paket sankcija protiv ruskih gospodara rata. Oko 200 osoba, koje su navodno odgovorne za razaranje civilne infrastrukture u Ukrajini, stavljeno je na spisak sankcionisanih. Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je da će, ako Rusija ne promeni svoju ratnu taktiku, paketa sankcija biti još. Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je države kao što su Indija i Kina da izvrše veći pritisak na Rusiju.

Poljska i Mađarska odustale od blokade

Poljska i Mađarska su u početku blokirale i odluku o finansijskoj pomoći i odluku o sankcijama, kako bi progurale sopstvene interese. Ali, na kraju su obe zemlje prihvatile te odluke, iako pri tom ostaje da Mađarska privremeno neće dobiti 12 milijardi evra pomoći iz EU zbog kršenja načela pravne države. Poljska i dalje mora da čeka na isplatu novca iz fonda za obnovu nakon korone, takođe zbog kršenja načela pravne države.

Neočekivano mirno: mađarski premijer Orban nije stavio veto
Neočekivano mirno: mađarski premijer Orban nije stavio vetoFoto: Olivier Matthys/AP/dpa/picture alliance

Značaj tog ucenjivanja i protivucenjivanja od strane EU koje se stalno događa, nastojao je da umanji češki premijer Petr Fijala. „Komentarisati taj postupak se ne isplati, ono što je važno jeste rezultat“, rekao je Fijala uz osmeh novinarima u Briselu. „Imamo 27 različitih polazišta“, rekao je predsedavajući Savetu, „ali danas nam je uspelo da za nekoliko sati pronađemo zajedničku poziciju.“

Austrija i dalje blokira ulazak Bugarske i Rumunije u Šengensku zonu u kojoj je moguće putovati bez sistematskih kontrola ljudi i robe. Hrvatska ulazi u Šengen i 1. januara uvodi evro kao valutu.

Italijanska desno-radikalna premijerka Đorđa Meloni nije na svom prvom samitu EU otvorila pitanje migrantske politike. Ona se zadovoljila najavom vanrednog samita o toj temi početkom februara 2023. godine. Politiku prema Ukrajini Meloni je podržala bez prigovora.

Spor oko gornje granice cene gasa trebalo bi da reše ministri energetike

Vruću temu u vezi s gornjom granicom za cenu gasa na svetskom tržištu predsednici država i vlada EU prebacili su na ministre energetike. Oni bi trebalo da pronađu rešenje na sastanku u ponedeljak – a to je inače već njihov sedmi sastanak o energetskoj krizi. Polovina članica EU zalaže se za strogu, što je moguće nižu gornju granicu cene gasa. Druga grupa bi htela mehanizam koji bi stupao na snagu samo u slučaju veoma preuveličane cene gasa na tržištu, jer bi, prema njihovom mišljenju, snabdevanje gasom moglo da bude ugroženo ako se prodavci okrenu od Evrope drugim tržištima.

Nemačka smatra da bi gornja granica cene gasa trebalo da bude oko 275 evra po megavat-satu, kako je predložila Evropska komisija. Druge zemlje, recimo Španija, zalažu se za gornju granicu od oko 180 evra. Trenutna cena na tržištu je oko 150 evra za megavat-sat.

Uznemirujući pogled na brojilo: EU želi da snizi ekstremno visoke cene gasa, ali kako?
Uznemirujući pogled na brojilo: EU želi da snizi ekstremno visoke cene gasa, ali kako?Foto: Jens Niering/picture alliance

U ponedeljak će o tomu raspravljati ministri energetike članica EU. Oni bi trebalo da dogovore i platformu za kupovinu gasa u koju bi bili uključeni svi evropski snabdevači gasom, što se najavljuje već mesecima.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je potrošačima i preduzećima poručila da će cena gasa, uprkos svim merama EU, ostati visoka. „To je cena koju plaćamo za rat“, rekla je Fon der Lajen.

Dobra vest je to da je Evropskoj uniji uspelo da u ovoj godini nadoknadi 80 odsto gasa koji je dolazio gasovodima, a koji Rusija više ne isporučuje, rekla je Fon der Lajen dodajući da bi se srednjoročno trebalo brže prebacivati na obnovljive izvore energije, one koji energiju proizvode po prihvatljivoj ceni.

Jačati konkurentnost EU

Predsednici država i vlada Evropske unije složni su u odbacivanju američkog Zakona o smanjenju inflacije koji, prema mišljenju Evropljana, sadrži subvencije za američka preduzeća koje nisu fer. EU neće reagovati trgovinskim konfliktom, već će raditi na jačanju sopstvene konkurentnosti. U tu svrhu će biti olabavljeni strogi kriterijumi za pomoć na unutrašnjem tržištu EU.

Srednjoročno će biti potreban novi „fond suverenosti“ kako bi se podsticale tehnološki napredne i za okolinu prihvatljive firme u Evropskoj uniji, najavila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen. Konkretne odluke nisu donete, a Komisija bi u januaru trebalo da predstavi predloge. Američki zakon, inače, stupa na snagu 1. januara. Pregovori s američkom vladom o mogućim izuzecima trebalo bi da budu nastavljeni.

Stvar koja mu leži na srcu: kancelar Šolc je zadaovoljan zbog uvođenja minimalnog poreza
Stvar koja mu leži na srcu: kancelar Šolc je zadaovoljan zbog uvođenja minimalnog porezaFoto: Nicolas Landemard /Le Pictorium/IMAGO

Moguć globalni minimalni porez

Nakon što je Mađarska povukla svoj veto, na snagu može da stupi i minimalni porez za preduzeća u čitavom svetu od 15 procenata. Evropska unija je poslednji region u svetu koji još nije bio prihvatila tu odluku grupe G20.

Minimalni porez trebalo bi da spreči stvaranje i rad poreskih oaza za međunarodne koncerne i da stvori veću poresku pravednost. „Sad konačno sprovodimo u Evropi projekat koji mi je na srcu“, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc dodavši da je time izuzetno zadovoljan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.